У ХРИСТУ НЕМА „МУШКО“ И „ЖЕНСКО“

13. / 26. јун

Св. мученица Акилина

Ваша Светости, зашто су у хришћанским друштвима обичаји увек у корист мушкарца, а на штету жена? Да ли тзв. „еманципација жена“ има упориште у Светом Писму?

У Христу, нема ни мушо ни женско, једно смо. Али, мушкарци су били законодавци, па су себи и давали права која су жена ускраћивали. Ми [Хришћани] такве законе не призајемо.

У жени, као и у мушкарцу, постоје огромне снаге добра. Чули сте за Хелен Келер: глува, слепа и нема, а успела да научи да говори и то преко прстију, да заврши факултет, докторира и после свега држи предавања!

Та огромна енергија је у свима нама, само је ми, нормални, расипамо чулима.

Каже и Тагора: „Кад би жена обратила пажњу на оно што је велико у њој, цео свет би се променио.“

На другој страни, Ото Вајнингер каже да је страх мушкарца од жене [kao] од амиса, због пропасти до које човек може да дође због жене.

Жена неће да прихвати ту природу како нас је Бог створио. Она хоће једнакост, али не у Христу већ: „Теби панталоне - мени паталоне, теби шишање [накратко] - мени шишање [накратко]... Вајнингер каже, а мислим д ату има истине много, да је то „...еманципација блуднице у жени, а не еманципација личности.“

Свети Патријарх Српски Павле