Св. мученици Мануил, Савел
и Исмаил
Ваша
Светости, како се одности прам доказано нечовечним непријатељима, намерним да
понове своје злочине?
У
којим било приликама живота, у миру или у рату, Црква својим верним увек упућћује
еванђелски став: увк поступати као људи Божији, и не дозовлити да нас посутање
других, или какви било интереси повуку да чинимо другачије. Ако нисмо узрасли до
љубави, која је свеза савршенства и непогрешно у свакој прилици указује једино
прави поступак, онда бар да чинимо другима оно што желимо да они нам чине.
Несналажење
нашег народа у садашњим ратним приликама умногоме је од шока од поступака [нових] усташа, горих од оних 1941.
године, јер је још већа мржња наоружана још опаснијим оружјем. Да би се то
превладало, потребна је огромна морална и духовна снага која се није могла
изградити за ових педесет послератних годинакад је матерјалистички оријентисана
власт то спречавала свим средствима.
У
дубини душе наш народ осећа обавезуда поступа по нашем националном принципу,
који је форумлисао војвода Марко Миљанов, под именом чојства и јунаштва. Јасно
му је да је јунаштво значи бранити себе, своју породицу и своје домове од
непријатеља. А чојство да значи бранити непријатеља од себе. Али је у
недоумици: како бранити једног овако нечовечног непријатеља од себе? Има ли
граница у човечности према нечовечном непријатељу?
Свети Патријарх Српски Павле
Нема коментара:
Постави коментар