Човек који је први ушао у Рај није био краљ.

Христос васкрсе.

Поред Христа су била разапета два разбојника, два злочинца. Они су се читавог свог живота бавили овим страшним занатом. Живели су у пећинама и дивљини, и нападали су људе као дивље звери свој

плен, пљачкајући их и убијајући. И они су током свог живота били прогањани као дивље звери. На крају су ухваћени, у оковима изведени на суд и осуђени на смртну казну, и то најтежу – на крсту. Један од ова два злочинца, који је био разапет Господу са леве стране, се, заједно са гомилом, ругао и хулио Христа. Тако и ми, понекад, у својим страдањима постајемо још суровији и, уместо да се покајемо, хулимо на Бога.

Али, други разбојник (онај који је био разапет Господу са десне стране) чуо је Спаситељеве речи, чуо је Његову молитву за непријатеље. И он је истога часа схватио да се поред њега налази истински Син Божји и Месија, да је поред њега разапета Сама оваплоћена Љубав. Отвориле су се очи његовог срца, и он је, потресен предсмртним покајањем, угледао Христа у Божанском сјају и прекорио левог разбојника: ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили, али Он никаква зла није учинио. И обративши се Христу, узвикну: сети ме се, Господе, када дођеш у Царству Своме! (Лк. 23, 4142). Он је исповедио Господа као Цара, иако Његово тело није било одевено у царску одежду, већ је било у ранама и обливено крвљу. Уместо златног престола, Господ је имао страшни Крст, уместо скиптра – клинове, којима су биле прободене руке Његове, али десни разбојник је својим срцем познао да је поред њега Владика Неба и Земље. Зато је и рекао: ми примисмо по својим делима, као што смо заслужили. Ово је право покајање! Он никога није кривио већ искључиво себе самог, сматрајући да је својим гресима, својим злоделима заслужио страшну смртну казну. Сети ме се! Десни разбојник није Господа молио за вечно спасење, он је само молио да га се Господ сети када буде долазио у Царству Своме. И овај десни, покајани разбојник добија царски, величанствени одговор: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са Мном у рају (Мт. 23, 43).

Дакле, разбојник је први ушао у Рај. Зашто је Господ учинио ово чудо? Зашто први није био спасен велики праведник и подвижник, већ разбојник који се покајао? Браћо и сестре, то је било учињено нас ради, како никада не бисмо пали у очајање, како бисмо знали колико је велико милосрђе Божије. Да бисмо знали да су нам двери покајања увек отворене.

Господ је спасио разбојника и ради тога да ми не бисмо никада осуђивали никога. Не тако дуго пре страдања Господњег, Јуда је био мећу Његовим ученицима којима је била дата велика власт да исцељују, да истерују из људи демоне, да чине чуда. Чинило се да је Јуда требало да заувек буде са Спаситељем, а он је, и поред тога, постао плен пакла! А десни разбојник, чије су руке до лаката биле умрљане људском крвљу, који је починио сва могућа злодела и који је већ умирао, тај разбојник је покајањем постао син Божанске светлости и први ушао у Рај.

Треба да знамо да ће се људи које осуђујемо нашим поганим и прљавим језицима, можда, пре нас наћи у Рају; можда ћемо их на оном свету видети на истом месту где и разбојника који се покајао, и можда ћемо их молити за опроштај, милост и помоћ. 

Архимандрит Рафаил Карелин
Славеица Стефановић