Четврте недеље по празнику Васкрсења Господњег, у Недељу
раслабљеног, Преосвећена господа Епископи аустралијско-новозеландски Силуан и
ваљевски Милутин служили су свету архијерејску Литургију у Саборном храму у
Ваљеву.
-Јеванђељска прича о Бањи Витезди, читана данас у светим
храмовима, говори нам о једном чудесном месту у коме је анђео Господњи
пројављивао милост Божју узбуркавајући воду и човеку који би у њу први ушао
даривао исцељење, ма од какве болести да је боловао. Управо у овој бањи догађа
се сусрет Господа Христа са човеком који је 38 година био одузет, немајући кога
да га спусти у воду. Заправо, немајући Богочовека, Онога чији је долазак
пророковао Свети пророк Исаија, Онога чијом ћемо се раном излечити. Свето
Јеванђеље нас овом причом из историјских догађаја уводи у духовне и ова бања
постаје центар света, велика крстионица кроз коју ћемо ми људи жртвом „јагњета“
заједно са Њим умрети за „старог човека“, а васкрснути обновљеном природом
„новог човека“, поука је епископа Силуана.
-Господ Христос кроз овај догађај нам указује да је једини
начин да човек задобије целовитост у овом свету крштење у име Оца и Сина и
Светога Духа. Да прође кроз воду благодатног крштења и роди се за нови живот у
Богочовеку Христу. Кроз ову јеванђељску причу учимо се да је грех често разлог
зашто човек страда. Наравно, постоје и други разлози. Знамо из Старог завета о
страдању праведног Јова. У већини случајева, ми страдамо због нашег греха,
носећи рањену природу наших праотаца и падајући сами. Господ Христос дозвољава
да се кроз разне болести вратимо себи, а тиме и Њему. Јер, човек који нема
проблема у животу лако може да залута и заборави на своју улогу у овоме свету,
за свој огромни призив којем се диве анђели. Они, који су на највишим висинама
созерцања живог Бога. Браћо и сестре, ми смо иконе Господа Христа, односно
иконе Бога Оца и Духа Светога. Господ Христос је урамио Себе у нашем лику у
овоме свету, истакао је епископ Силуан.
-Зато је важно да не падамо под искушењима и теретима
пролазних ствари овог света, већ Христовим умом да анализирамо појаве у друштву
и са стрпљењем носимо свој крст, а Господ Христос зна какав је крст српског
народа, који не живи у изобиљу овоземљаском. Али, многа богата западна друштва
би учинила све да имају виталност и енергију духа српског народа. Желели би да
имају радост српског народа, који поред толике голготе уме да се смеје. Који
уме да заигра коло, да се обрадује другом, почасти га. То је српски човек! Зато
што су му корени свети и снажни, јер извиру из светог Јеванђеља Христовог, које
је проповедао Свети Сава, кога посебно прослављамо у овој години. Осам стотина
је година од аутокефалности Српске Цркве и то обележавамо не само овде, већ и
на Петом континенту. Наша Светосавска Црква чини српски народ снажним и
бесмртним у ма каквим околностима. Зато што онај ко има Бога – има све. Онај
који има све, а нема Бога, нема ништа, истакао је епископ Силуан.
Као и приликом сваког богослужења у Ваљевској епархији,
владика Силуан изразио је неизмерну радост што је поново са верним народом у
крају у ком је духовно поникао, замонашио се и рукоположио, стасавајући поред
свог и духовног оца овдашњих верних епископа Милутина. На свакој Литургији коју
служи на територијално најудаљенијим олтарима Српске Цркве, своје духовне
завичајце молитвено помиње. Епископ Милутин, свештенство и благоверни народ
Ваљевске епархије су му увек у срцу и увек смо сви заједно у молитви ма где
били.
Епископ Милутин заблагодарио је епископу Силуану на служењу
свете Литургије и упутио духовне поуке свима који су у њој учествовали.
-Владика Силуан је овде духовно стасао. Духовно су га водили
и учили великани Свети владика Николај и отац Јустин. Надахнуо се великим
светитељима и писао о њима. Данас просвећује наш благочестиви народ Петог
континента. Ја бих волео да остане овде бар два месеца, али остаје само још
петнаест дана и онда се враћа у далеку земљу. Мора, такав је наш крст. Како је
говорио Свети владика Николај, сваки владика је самац и пустињак. Радујемо се
што је дошао и добро нам увек долазио у наш град Ваљево, у Пустињу где је
положио монашки завет, писао о оцу Јустину и дивио се великом владики Николају,
јерарху Цркве Христове и човеку сличном Светом Сави, дирљиве су речи епископа
Милутина.
На светој архијерејској Литургији у чин јеромонаха
рукоположен је сабрат манастира Лелић отац Герасим (Девић). Исповедно писмо
прочитао је чувар кивота владике Николаја, игуман Георгије. После полагања заклетве
оца Герасима и обнародовања Арипастирске грамате, епископ Милутин је
благословио новорукоположеног јеромонаха и позвао верни народ да за њега узноси
молитве Господу, а он ће Му служити угледајући се на владику Николаја и све
свете из рода српског.
Извор: Епархија ваљвеска
Нема коментара:
Постави коментар