Сабеседница Анђела, Старица Анастасија, из манастира Богородице Кире на Крфу

"Десетогодишња девојчица је једога дана, пролазећи поред разрушеног манастира, чула глас Богородице. после тога, читав њен живот, био је посвећен Богу и обнови светиње Богородице Кире.

О овоме манастиру, чије име на грчком значи "Владарка Анђела" који се налази на југу острва , 40 километара од града Крфа, сазнала сам од возача који ме возио у обилазак духовних знаменитости острва . Након обиласка манастира Пантократора, на крајњем северу и манастрира
преподобномученице Параскеве у Скурадесу, он ми је говорио о старици Анастасији "босој" која је живела у манастиру Богородице Кире и упокојила се 1979. године.

Пожелела сам да посетим место где је неко, ко је био наш савременик, живео на такав начин.

"Владарка Анђела" нас је дочекала у тишини, затворених врата. Морали смо дуго да звонимо док није дошла једина становница ове обитељи и чувар светиње. Врата отворила, пред нама је била величанствена слика светиње, плод молитава и труда старице Анастасије.

Када је старица Анастасија била десетогодишња девојчица манастир је био уруше. Пролазећи поред рушевина прекрстила се, и тада је чула женски глас са звоника, који је рекао: " Жалосно је што је Мој дом срушен. Ти си, дете моје, призвана да обновиш ову цркву и светињу. "

Са 14 година Анастасија је оставила родитеље и отишла да буде послушница, у манастир Светога Николе у Миликију. Тамо је почела са суровим испосничким животом, у молитвама, уздржању и смирењу, целу себе предајући Богу, имајући у срцу благослов Пресвете Богородице. После двет година, оснаженог духа, добила је благослов од игуманије да се као искушеница врати у манастир Богородице Кире.

Манастир је у то време био сасвим разрушен. На месту цркве расле су смокве. Анастасија је спавала напољу , на отвореном, док јој рођаци нису саградили келију.

Спавала је на поду а кад је направљен кревет, он се састојао од неколико прикованих дасака. Камен који је стављала испод главе, уместо јастука, и данас се чува у њеној келији. Храну је узимала једном дневно, навече, по заласку сунца и то хлеб и поврће. Три дана у седмци уопште није узимала храну (понедељком, средом и петком). Од суровог поста, јако је ослабила телесно и често је отицала. Радећи, старица је доста повредила ногу, али није хтела да иде докторима, трпела је. када би бол постао неподношљив помазивала се уљем из кандила Богородице Кире. Силу је добијала од Светог Причешћа. Она никад није носила обућу, чак и зими. Облачила се бедно, у закрпљену црну одећу. Тако је и остала њена позната фотографија из тог времена. Тек после 20 година дошла је прва искушеница, и убрзо после ње и друге, тако да је после одређеног времена било седам монахиња. Старица их је учила смирењу, сиромаштву и непрестаној молитви. Анастасија је била бедне спољашњости али пребогата духовним даровима које јој је Бог даровао за њен аскетски живот. Добила је од Бога дар прозорљивости да би помагала људима који су долазили са животним тешкоћама, са којим је заједно састрадавала. Остало је забележено да је старица живела у дупљи маслине, старе преко 1000 година. У то време околни становници су виђали необичну светлост, која је пролазила кроз стабло.. она се изливала од њене непрестане молитве. Поседнути људи, кад би чули и само њено име, вриштали би: "Не могу да поднесем ту босу старицу! "

Знала је унапред ко ће да посети манастир иако телефона није било. Говорила је: " Имамо везу од манастира до сваке куће, то је благодат Божија и Пресвете Богородице! "

Она се обраћала Богу и Пресветој Богородици као блиским људима а са анђелима је говорила и питала шта је било потребно. То је удивљавало оне који су живели са њом. Била је крајње сиромашна, и новац је нимало није занимао. Људи који су добијали духовну помоћ у светињи, због захвалности, обнављали су је.

Често је људима делила последње што је имала у манастиру.
Међутим, непријатељ човеков није могао да мирује. Читав живот старица Анастасија прогоњена је од власти, свештенства и од злих људи. Желели су да манстир присвоје, да га претворе у световно место народних сабора и весеља и да узму земљу за гробље. Старицу су избацили из манастира 1936. године и она је била принуђена да се склони неко време док прогони не престану. У то време, место њеног живота било је поменуто шупље дебло старе маслине. Нико не зна шта је она ту трпела и какву је утеху за то примала од Бога и Матере Божије.

Кажу да је то место, где је старица стајала, још увек топло. Кандило које је она запалила у дрвету, сијало је и за време олујних ветрова. У време таквих олуја, од удара ветра, кандила у цркви би се гасила али кандило мати Анастасије, под ведрим небом, незаклоњено, сијало је. То је изазивало велику завист. Једна особа која је помагала у храму је због тогаје разбила старичино кандило. Одмах после тога његова жена и ћерка су јако пострадале, после чега се читава породица јако покајала и дошли да траже опроштај од старице.. Уморна од прогона, Анастасија се преселила у други манастир на северу Крфа, али убрзо је имала виђење: Неки светитељ у виду епископа са митром јој се јавио јој је рекао да се врати. Прогон је замењен судовима. Много пута је претучена од стране полиције због тога што је одбила да напусти манастир Кире.. али и како би Анастасија могла против воље Божје?

Њено анђеоско стрпљење почело је да даје плодове. Упркос свим потешкоћама, манастир Богородице Кира још увек постоји и заштићен је одлуком владе. Све ове године, старица није давала монашке завете, била је обична искушеница!..

Прошло је 55 година у труду и молитви. Блажена старица је обновила манастир, основано је сестринство Пресвете Богомајке и обновљена црква. Проширен је и велики маслињак. Сиромашна старица је са бројаницама у рукама скромно чекала смрт и покој након великих подбига.

Почетком септембра 1979. године старица нагло вене у својој келији, када је изненада посетио митрополита Крфа, епископ Поликарп (Вагена). Њеној радости није било граница. Старица је цели живот, знајући само за незаинтересованост и недостатак пажње на њихове захтеве и помоћ у борби за права манастира, било тешко да схвати да је митрополит дошао... У исто време осећала је свој близак крај.

Сама Богородица је устројила да старица буде пред смрт пострижена. Митрополот је дошао након неколико дана и исповедио је. Позвао је затим монахињу Ангелину и свештеника Николу а потом је митрополит почео са последованијем Велике Схиме. Скинуо је своју схиму са груди и ставио је на старицу Анастасију. Добила је ново име - Амвросија. Чекала је још Јелоосвећење и Причешће.. и пут у Царство Небеско. Старица је тихо, 22.септембра отишла ка Богу. Први и последњи пут су јој обукли мантију.

Једна од сестара јој је одсекла прамен косе и са три бела каменчића са гроба, ставила у кутију.
После смрти, на гроб је почело да долази много људи.

Чудесни догађаји из сећања монахиња

+ Једне вечери, старица је била узнемирена. У ноћ је оставила својим сестрама да наставе молитву, а она је рекла: ". Морам да идем да спасим једну душу.." Дошла је у оближњи град и села на џак да се одмори. Џак је припадао је младом човеку, који је био у узнемиреном стању. Тада му је она рекла о једном злочину је он некада починио. Човек је био затечен: "То је истина. Онда сам имао 13 година, а мој брат 11. Наша мајка је умрла. Мој отац се оженио тврдоглаву жену, она нас је буквално мучила. Побегао сам од куће у Атину, где сам ушао у лоше друштво. Ја сам починио страшан злочин, за који сам провео 15 година у затвору. Како сте знали за то ? ".." Рекла ми је о овом Пресвета Богородица? "- рекла је старица.
"Ја сам кренуо у село да убијем свог оца," - рекао је он.
"О, сине мој! .. упркос свим својим грешкама, ти си добар човек. Мати Божија ме послала послала да спречим зло које си кренуо да учиниш." Човек је пао на колена и и хтео да јој пољуби босе ноге. Она га је отпратила до манастира где се исповедио. После исповести, он је питао старицу: "Могу ли постати монах?".. "Да, можеш постати и светац."-рекла је старица.

+ А. из града Игуменица је била у браку осам година, без деце. Она је замолила старицу да дође њеној кући и помоли се. Мати Анастасија је дошла и казала јој да је сотави само пред иконама. Жена је то учинила и оставила је. Пошто је била радознала погледала је кроз пукотину у даскама како се старица моли. Мати Анастасија је клекнула на неравно тле и почела да се моли, молила се толико, док поред суза, под није био натопњен и крвљу из њених колена. После тога је устала, позвала А. и рекла: " Христос ми је рекао да ће радост доћи у твоју кућу са рођењем деце." Тако је и било. Два месеца касније, жена је остала трудна и ускоро је родила девојчицу, после неког времена и дечака.

+ Константин Мавромати, црквени појац, имао је велика страдања. Његова родибина га је, због наследства, проггласила лудим и смештен је у душевну болницу. Његова жена је са сузама дошла код старице и тражила да се помоли. Она се помолила и рекла: Твој муж није болестан. иди у болницу и доведи га кући. Затим отвори орман и нађи гардеробу (детаљно је описала коју) на његовој одећи је извршено магијско заклињање 13 пута, запали ту одећу одмах."
Жена је послушала старицу и у човек се моментално ослободио магијског утицаја и постао сасвим здрав.

+ Георгија Хрисовитсану сведочи: " У очајању сам дошла код старице. Нисам ни реч казала а она ми је рекла: Не брини, родићеш двоје деце. ако је и било. Први син Константин је постао свештеник.

+ Сведочење Спиридона Хрисикопулоса, лекара који је провео детињство "крај ногу старице Анастасије".. "Сећам се једног случаја, жена по имену Антонија, која није имала деце. Лекари су просто установили "неплодност". Ишла је код лекара, чак у Лондон. У манастир је дошла из очаја. Моја старица је позвала и рекла јој: "Не очајавај, дете моје, идем.. ја ћу питати своје докторе.." Одмах сам из дечје радозналости отишао у храм. Сакрио сам се у олтару иза свештеничке одежде које су висиле на зиду. Чучнуо сам да чујем како старица разговара са "својим лекарима". У храму, осим нас, нико није био. Она је затворила врата храма и отишла до иконостаса. Приближила се икони Пресвете Богородице, онда је пала на колена и почела да се моли усрдно. То је био непрекидан шапат, значење које нисам разумео. Црква је одједном била испуњена гласовима, као да је много људи моле заједно, али ја још увек нисам разумео. Видео сам јој лице како сија од светлости, пуно радости, и њене усне су говориле молитву. Одушевљено сам гледао и једино што се сећам..сузе су јој текле низ избраздано лице. Необичан јак мирис се ширио свуда Нисам знао колико је времена прошло када сам чуо глас старице: "Изађи напоље. Једног дана ћеш ово разумети, када будеш лечио своје пацијенте." (Ја сам тада био дете) "
Нисам до данас разумео шта је то значило.

Старица је тада изашала из храма и срећно рекла Антонији: " Довешћеш их овде да се крсте!"
Њено лице се озарило од захвалности према Богородици и старици. Неколико година касније је дошла у манастир да крсти своје близанце. После крштења, мати Анастасија, рекла је Антонији, гледајући у мене: "Видиш, моје дете? Вера и ваше сузе су повећале крила мојих пријатеља, Богородичних анђела, и они су ти из захвалности донели тај дар. Веруј, дете моје, Богу свим срцем, и Њему се обраћај сваки дан и слави Га. Волим га свим срцем, и увек ће ти помоћи. "

+++

Многи ходочасници из целог света после смрти старице долазе на гроб да је замоле да им помогне својим молитвама пред Богом, као што су то чинили за време њеног живота. Они узимају три каменчића са гроба уз обећање да ће их вратити да се захвале кад се молитве услише. До сада су многи вратили каменчиће на гроб...

Извор: Славица Стефановић