Истинита прича о старици која је кренула да се поклони и помоли пред моштима Светог Василија Острошког
Једне године на поклоњење Светитељу под Острог, упутила се и једна сирота старица. Била је толико сиромашна да није имала ништа да понесе на пут осим онога што је имала на себи, али мука и невоља су је терале да оде и код Светитеља потражи снагу. Ипак, знајући да ће тамо добити утеху, али немајући чиме да заблагодари Светитељу - није имала никакав дар да понесе, нити новца да остави поред иконе - она се изу у подножју брда и боса крену ка манастиру.
Људи су је сретали, гледали и чудили се - старица која је и иначе једва ходала, на леђима је носила опанке и боса ходала по оштром камењу, док су јој стопала крварила.
Опомињали су је, неки брижно, а неки се чак и ругајући. Она је кротко одговарала:
"Ја немам шта да донесем Светитељу - све што могу да му донесем је моја бол."
Славица Стефановић
Премудрост нам остави причу за наук.
ОдговориИзбриши