Обретање главе Св. Јована
Кститеља
Ваша Светости, да ли је за
спасење довољно да се човек редовно и усрдно моли у своме дому или је потрено и
да долази на богослужење, да се редовно причешћује.
Макар
из осећања дужности, поред своје личне молитве, вршене насамо, треба да се
нађемо и на заједничком богослужењу, које је Христос, такође, наредио, рекавши:
Где су два или три сабрана у Име моје,
онде сам и ја међу њима (Мт. 18. 20). За искрено верујућег Хришћанина, зар
моће бити мала ствар да се нађе у броју оних међу којима је Христос?
Без
таквог расиђивања тешко ћемо стићи до осећања потребе редовног приступања
Светој тајни Евхаристије, која за нас значи живот и васкрсење у последњи дан
(Јн. 5. 53-54). Тешко ћемо схватити и другу неопходност да Светом Причешћу приступамо
што достојније, јер који му приступа недостојно, суд себи једе и пије, како опомиње Апостол Павле (1. Кор. 15. 29).
А
без тога остајемо само номинално Хришћани, још са затвореним вратима срца и
душе, пред којима стоји Христос и куца, и Његово куцање не чујемо од вреве
света око нас и у нама. Или Га чујемо али немамо спремности да Га пустимо да Он
вечера с нама и ми с Њим, те и даље духовно гладујемо.
Свети патријарх Павле
Нема коментара:
Постави коментар