Протојереј Андреј Ткачов

Имамо огроман број људи који копају по својим греховима од ујутру до увече, а притом немају ни духовну бодрост, ни духовну радост, ни духовну енергију, ни снаге да се труде, да се спасавају и да помажу
човеку поред себе да се спасава; превише се баве собом. То су егоисти који копају по својим греховима; они воле себе, воле себе и у греху. И кад човек каже: "Ја сам највећи грешник", то је глас гордости, то је глас плитког егоисте, који се није ни покајао за своје грехове, чак је и у греховима заљубљен у себе. Треба мање размишљати о томе, треба гледати у веће, треба ићи ка већем, треба се надахњивати и дивити већем, треба ићи навише, навише, навише - ка узвишенијем, узвишенијем, узвишенијем. Дакле, и према тоалетном папиру и према осталим предметима из свакодневног живота треба се опходити сталоженије, у супротном, све то мирише на психичку болест. Ако почнете да се осврћете унаоколо и да тражите масоне, тајне знакове, тајно богохулство - ваш живот ће постати неподношљив. Бог ће нестати из ваше свести, напросто ћете осећати патњу, и ваша патња ће бити бескорисна и опасна. Нека нас Христос сачува, и вас и мене, од сличних опасности, зато што реалну опасност по сваког верника представља духовна шизофренија.
Нека нас Господ сачува од тога.

Протојереј Андреј Ткачов
Оливера Милошева