4. фебруар / 17. фебруар
Преподобни Исидор Пелусиот
Ваша Светости, да ли се
треба клањати пред иконом, ако знамо да се треба клањати једино Богу?
Клањање
уопште као знак указивања поштовања, познато је из давнине, како код Јевреја,
тако и код Персијанаца и других старих источних народа.
Нови
Завет нам износи пример Мудраца са Истока како се клањају Богомладенцу,
двдесетчетири старешине клањају се Богу на престолу и Јагњету, па и самог
Господа како у Гетсиманији „пада на лице Своје“ молећи се. Клањају се и
свештеници, као што показују стари чинови Литургија. Из давнина је наређено да
се клања свештеник са ђаконом пред Часном Трпезом на почетку Свете Литургије
(као што бива и данас), а затим током Литургије више пута.
Одлука
VII
Васељенског Сабора открива нам јасно смисао и потребу указивања поштовања
иконама целивањем и клањањем „а не истинским служењем, које према нашој вери,
преипада само Божанској природи.“
Наводећии
даље речи светог Василија Великог: „Јер част указана икони прелази на
прототип“, одлука закључује: „Онај који се клања икони, клања се лицу које је
на њој представљено.“
Свети патријарх Павле
Нема коментара:
Постави коментар