Ти, Која си све претрпела, све победила – све ћеш разумети. Ти, Која
си повила Младенца у јаслама и на Своје руке га прихватила са Крста, само Ти знаш сву висину радости и све бреме несреће.
Ти, Која си усвојила сав род људски, погледај и мене с материнском бригом. Из замки греха доведи ме код Сина Твога.
Видим сузу, која је лик Твој оквасила. То си је нада мном излила, и нека она опере трагове сагрешења мојих. Ево дошао сам, стојим и чекам да се Ти одазовеш.
О, Богомати! О, Свеопевана! О, Владичице! Ништа не тражим, само стојим пред Тобом. Само моје срце, јадно људско срце, изнемогло у чежњи за истином, бацам пред пречисте ноге Твоје, Владарко!
Подари свима, који Те призивају, да Тобом достигну превечни дан и да Ти се пред лицем Твојим поклоне.
Блаженопочивши Архимандрит Јован Крестјанкин, из беседе на Сабор Пресвете Богородице, на други дан Божића
Фреска изнад портала из припрате у наос, манастир Високи Дечани 14.век, Косово је Србија... Заувек.
Манастир Лешје
Нема коментара:
Постави коментар