Владика Иринеј: -Пут смирења, служења, жртве и љубави једини
је пут спасења за нас.
У навечерје празника Обрезања Господњег и спомена на Светог Василија Великог, 13. јануара 2019. године, почела је прослава престоног празника параклиса у Владичанском двору у Новом Саду. Свечано вечерње служио је протопрезвитер Владан Симић, секретар Епископа бачког г. Иринеја, а саслуживао ђакон Иван Васиљевић. Служби је присуствовао владика Иринеј.
На дан празника, 1/14. јануара, Предстојатељ Цркве Божје у
Бачкој началствовао је светом архијерејском Литургијом, а саслуживали су
Епископ мохачки г. Исихије, протопрезвитери Григорије Сапсај и Владан Симић,
као и новосадски ђакони.
Свој допринос празничном сабрању пружили су појци Школе
црквеног појања Свети Јован Дамаскин, под управом јеромонаха Јеротеја, сабрата
Светоархангелског манастира у Ковиљу.
Беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи, Епископ бачки
је рекао да је био обичај у јеврејском народу да се мушка деца, по рођењу,
посвећују Богу и да се, у знак тога завета, обрезују. -То је био обичај и код
других оријенталних народа, код неких је и данас, али је код Јевреја имао
специфичан значај којега они сами најчешће нису били свесни. То је био значај
пророчки. Тај старозаветни обичај је жива праслика онога што ће тек доћи,
тојест нове стварности, нове твари, новог живота у Христу, у Духу Светоме истовремено.
У новозаветном времену, у времену благодати и слободе од закона, нас Сâм Господ
– у Свом крајњем и недокучивом смирењу којим прихвата не само нашу природу,
него потпуно поистовећује Себе са нама –
у том своме смирењу учи нас шта ми треба да, као свој допринос, дајемо
бесплатном дару духовног препорода. Тај пут смирења, пут служења, пут жртве,
пут љубави, једини је пут спасења за нас, навео је владика Иринеј.
Епископ је такође представио и лик Светог Василија Великог,
посебно истакавши поједине моменте из његовог живота, и подсетио на његов
немерљив допринос у формулисању догматâ Цркве Христове и устројења монаштва.
-Свети Василије Велики је чудесни подвижник, монах, човек скроман да не може
бити скромнији. За свој кратак овоземаљски живот, поживео је свега 49 година,
успео је да уради колико многи други, двапут дуговечнији, не би урадили ни за
три живота на земљи. Тешко је наћи неки облик подвига духовног који он није
оваплотио и показао својом личношћу. Зато га је Бог и прославио, зато је један од
великих Отаца и Учитеља Цркве, и овај наш скромни храм њему је посвећен,
објаснио је Владика.
-Радујемо се радошћу коју нико не може одузети од нас.
Благодаримо Господу за све и, призивајући молитве Светог Василија Великог и
других светих који се данас славе, да се трудимо колико до нас стоји да
обрезујемо своја срца од греха, поручио је Епископ бачки г. Иринеј.
Владика мохачки г. Исихије је извршио чин благосиљања
славског колача и жита.
Параклис Светог Василија Великог у Владичанском двору, током
двадесетих и тридесетих година прошлога века, био је храм руске избегличке
заједнице у Новом Саду, где су вршена свакодневна служења са учешћем верног
народа. Владика Иринеј Ћирић је, учивши се у Русији и заволевши руски народ,
одобрио да та избегличка руска заједница служи управо у придворном храму.
Извор: Епархија бачка
Нема коментара:
Постави коментар