Христос се роди – убоги и сиромашни, не очајавајте! Зар није
Он сам био сиромашан, рођен у витлејемској пећини да би и ви имали наду?
Христос се роди – трудбеници и радници, живите од дела руку
својих. Зар није сам Христос био радник – дрводеља, припремајући крст свој,
поучавајући нас да живимо од дела руку својих?
Христос се роди – доктори и лекари, помажите оболелима и
немоћнима. Зар није Он чинио највећа чудеса, исцељивао сваку болест да би нам
показао да и ми треба тако да чинимо?
Христос се роди – учена господо, професори и научници,
знајте да је ваше знање дар од Бога. Зар није Он највећи Просветитељ и Научник
– који је небо и земљу премудро створио?
Владика диселдорфски и немачки Григорије: Богом оприсутњена
радост није гријех него благодат, благослов и мир
Овај празник, на чију радост и смисао би требало да нас
подјсети празнична атмосфера свуда око нас, треба да нас сјећа и на радост
новог, преображеног живота, да нас подсјети да православно хришћанство није
само патња и ридање, да није само одрицање, већ изнад свега и прије свега
радост и радовање. За оне међу нама који смо се обрели у новој земљи, а који
долазимо из многобројних и различитих завичаја, та празнична атмосфера овдје и
радост на сваком кораку пријатно је изненађење – нешто што би свакако требало
да прихватимо с одобравањем, јер Богом оприсутњена радост није гријех него
благодат, благослов и мир.
С друге стране, исто тако треба да се подсјећамо да овај
празник није само улични и сценски декор, него симбол суштине и смисла живота
сâмог. И зато не бисмо нипошто смјели Божић површно изједначавати с
многобројним празничним реквизитима који се налазе посвуда око нас, са сезоном
куповине и попуста, него би требало стално да се подсјећамо темељног смисла
овог празника, који је извор и источник истинске хришћанске радости, а тај
смисао је да љубимо једни друге по примјеру Господњем, који је из љубави према
човјеку обукао тјелесне хаљине његове. Ту радост треба пригрлити објеручке, као
начин живота, мишљења и дјелања, јер она ће разриједити и разблажити сваку нашу
тугу, бол и муку. Тако нам и овај празник, подсјећајући нас на важност
радовања, сусретања и пуноће живота, представља једну врсту животног путоказа
који би требало да нас доведе до циља – живота вјечног, баш као што су
витлејемске звијезде довеле Мудраце са Истока до пећине у којој се на данашњи
дан родио Христос – Спаситељ свијета.
Епископ бихаћко-петровачки Сергије: Нека Христос, Сунце
Правде, засија у нашој Крајини!
Ова витлејемска пустош и ови пастири који ту чувају своја
стада, како се напомиње у Јеванђељу, слика су која живо подсјећа на нашу
Крајину. Нека ми се опрости ово нескромно тумачење, али чини нам се да нико
више у овом моменту не осјећа тајну Божића, што ће рећи ,,оваплоћеног Логоса“
тј. тајну великога Бога који је постао мали и ,,небитни“ човјек, колико ми
овдје у Крајини и наша драга и никад заборављена браћа и сестре на Косову и
Метохији. Иако привремено остављени од људи у својој пустоши, иако су се сва
кола историје и правде сломила на нама, нисмо остављени од великога Бога, драга
браћо и сестре, јер видјели смо да велики и једини човјекољубац Господ Бог наш,
воли и одабира таква мјеста да буде рођен и да се у њима непрекидно рађа.
Извор: Српска Православна Црква
Нема коментара:
Постави коментар