3.
/ 16. јануар
Св.
пророк Малахија, Св. мученик Гордије
Ваша Светости, често
говорите о значају телесног рада и труда за телесно, али и за духовно здравље.
Можете ли да нам мало подробније објасните?
Родитељи
су ми рано умрли, па сам одрастао код тетке, њене кћери и зета, и с њима ишао
на рад. Као богослов и студент, кад дођем лети кући, одмах мотику у шаке,
настаје прашење (откопавање) кукуруза и тако редом.
Како
сам растао, тако сам улазио у послове. А када сам стасао сигао сам и до орања.
Ја сам, иначе, по природи био слабачак. Чуо сам да су ми као детету још у
повојима били упалили свећу, мислећи да сам умро, али сам ипак преживео...
Рад
је мене развио онолико колико је то било могућно по кострукцији. Радећи,
развијао се целокупан организам, и крвни судови, па нема баш инфракта тако
лако,јер се сви органи развијају боље.
Постоји
и фактор наслеђа. Али и то наслеђе боље се развија радом него без њега. Када
сам већ постао монах и епископ, морао сам обилазити народ, свештенике и
манастире. Аутобусима се могло донекле, али већи део је следио пешице.
Свети патријарх Павле
Нема коментара:
Постави коментар