Поновно постављање крстова на Саборни храм у Мостару
Од тога, дакле, дана договорише се да га убију. ...А, они из
гласа повикаше говорећи: Да се разапне! ...Или, Или, лима савахтани? ...И гле,
завјеса храма раздрије се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се
потресе, и камење се распаде... А, пошто мину недјеља, када су освећени, првог
дана седмице, постави се први од седам крстова на Саборном храму у Мостару...
Иако (само) један од јеванђелиста посвједочи да земља се затресе веома (Мт 28, 2), а несумњиво се затресла читава творевина, стиче се утисак да се сам догађај Христовог Васкрсења десио некако тихо, мирно, готово поступно и скоро непримјетно, од људи непланирано, најављено, а ипак неочекивано, обзнањено у присуству само неколико људи, а затим објављено свима.., за разлику од оне хистеричне вике: Распни га!, издајства, одрицања, пљувања и ругања, распињања и потреса приликом Христовог страдања…
Иако од Христове смрти и Васкрсења хришћане ни приближно
ништа тако не може растужити и развеселити, православне хришћане Мостара
нарочито је ражалостило рушење Саборног храма Епархије захумско-херцеговачке и
приморске, па их је и његово обновљење и поновно постављање крстова нарочито
орадостило. Само разарање, баш као и Христова смрт, било је договарано,
планирано, чак започето на Духовски понедјељак 1992. године, дан послије првог
дана празника Педесетнице, којем је овај Храм и посвећен, као у оно вријеме што
говораху сабрани у двору Кајафином: Али не о празнику... (Мт 26, 5). Крстови
запаљеног храма урушили су се, земља се потресла, а камење се распало и
распршило по граду, завладао је страх и невјерица... И, баш као и Христово
Васкрсење, поновно постављање крстова на Саборни храм Свете Тројице у Мостару,
догодило се некако мирно и потресно, у исто вријеме. Најављено, а неочекивано,
у невјерици, у први дан седмице, у понедјељак, исти, дакле, дан седмице када су
и срушени, мостарски крстови уздигли су се у присуству само неколико
крстоносаца, попут мироносица, усредсређенених на спровођење обичаја помазања
покојника, можда и не у потпуности свјесних чина којем присуствују, обављајући
један технички дио посла, а присуствовали су чуду, које је убрзо објављено
свима!
Поновно постављање крстова на Катедрални храм Епархије
захумско-херцеговачке и приморске у Мостару, па макар мало налик на Христово
Васкрсење, повратило је вјеру, охрабрило устрашене, окупило разасуте и упутило
ка довршењу спасоносног дјела, ка још једном Вазнесењу, ка још једном
Спасовдану и ка још једном Силаску Светог Духа на Апостоле, ка још једној
Педесетници, када ће ово дјело бити у потпуности завршено и у радости још једног
Тројичиндана освећено, у име Оца и Сина и Светога Духа. Нека тако буде!
ђакон Бранислав Рајковић
Извор: Епархија захумско-херцеговачка
Нема коментара:
Постави коментар