СЛОВО О МОЛИТВИ, ОБОГОТВОРУЈУЋОЈ ВРЛИНИ, КОЈА У СЕБИ САДРЖИ И СВЕ ОСТАЛЕ ВРЛИНЕ 6

Поштовани старац Герасим Химнограф причао ми је да је 1935. године дао две стотине драхми убогом каруљском подвижнику Филарету, који је тада био у великој немаштини. „Видео сам да је 
веома потиштен и рекао: 'Не жалости се, авво. Узми овај новац. Није потребно да ми га вратиш. Помоли се једном свесветом Богу да ме помилује.'”

Подвижник је узео новац, заблагодарио на братској љубави и запутио се у скит Свете Ане да врати дуг. И као што је било уобичајено за њега, идући путем непрестано је изговарао молитву „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме”. Док је тако ходао, испред себе је угледао четири папира, у низу поређана један иза другог. Ти папири су оставили утисак на њега, јер су изгледали другачије од осталих. Он их је сакупио и, с простотом која је била карактеристична за њега, вратио се код оца Герасима.

„Какви су ово папири, оче? Нашао сам их доле на путу, док сам ишао према Светој Ани.”

Старац Герасим се задивио промислу Божијем и сили његове молитве. Биле су то четири неупотребљене новчанице од педесет драхми!

„Старче Филарете”, рекао је он, „ови папири су четири новчанице од педесет драхми. То Вам је Бог послао. Реци те ми, молим Вас, о чему сте размишљали док сте ишли према скиту?”

„О чему другом, оче, него о молитви 'Господе Исусе Христе...?' Повремено ми је долазила и одлазила помисао о мом дугу од две стотине драхми и размишљао сам како да вратим новац који дугујем теби! Узми га, моли те, да би се мој ум ослободио те помисли и тог дуга!”

***

Један подвижник је казивао: „Док сам се молио, сусрео сам мог покојног старца. Та молитва се уздизала до неба као пламени стуб. Да ли схватате какво се дубоко тајинство овде скрива?”

***

Други подвижник је рекао: „Монах подсећа на Мојсија, који је од Бога тражио да види Његову славу (в. Изл 33). Бог му је одговорио да нико не може да види лице Божије, односно Божију суштину. Да би ти показао своју наклоност, рекао је да очуваш своју веру и да се усамиш у својој келији као пророк у стеновитој пећини. Да останеш скривен, да стрпљиво поднесеш напоре, ниподаштавање, жалост и одсуство благодати током молитве, јер све то долази од Бога.

Понекад Бог испружи руку и рашири прсте да би монаха просветлио светлошћу Свог присуства, односно безначалне (беспочетне) енергије Духа Светога.”

Исти старац је рекао и ово: „Како се усуђујемо да од Бога тражимо да га видимо? Више би нам доликовало да огољени станемо пред Њега, да свучемо са себе сваку бригу, сваку љубав према свету и према самима себи, сваку своју помисао, па чак и сваки свој подвиг, и да од Њега затражимо да баци само један поглед на нас. Тај поглед Божији за нас би био исто као да смо видели Бога.”

Тај старац каже и следеће: „Монах не изучава догме, он догмама живи. Кад изучава Свето Писмо или списе Светих Отаца, он не покушава да задобије знање него да изучи граматику неизрецивог језика којим Бог говори у молитви.”

#старчник, #starcnik, ,