Поводом храмовне славе, 15. августа 2018. године, када света
Црква прославља Пренос моштију Светог
првомученика и архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски
и барањски г. Херувим служио је свету Литургију у Борову.
Саслуживали су протојереји-ставрофори Милован Влаовић из Даља, Слободан Блажић из Борова Насеља и Саша Кузмановић из Вуковара; протојереји Миленко Гребић, парох у пензији, и Александар Ђурановић из Осијека; протонамесник Ненад Лазић из Тење, јереји Јовица Гачић из Вировитице и Вукашин Цветојевић из Вуковара, као и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља.
Овогодишњи кумови, свештеник Слободан Блажић и чланови
његове породице, припремили су славска
обележја, колач и жито, који су освећени на крају Литургије, а кумства за
следећу годину примио се г. Милан Лукић
из Вуковара.
Поред многобројног народа Божијег, прослави храмовне славе
присуствовали су начелник Општине Борово г. Зоран Баћановић, председник
Заједничког већа општина г. Срђан Јеремић и директор ОШ Борово г. Тихомир Јаковљевић.
На крају свете Литургије, Владика је поучио свештенство и сабрани народ:
-У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре,
сабрани овде благодаћу Духа Светога, у храму посвећеноме Светоме архиђакону и
првомученику Стефану, човеку који је свој живот положио за Христа, за правду и
истину Божју. Његов живот је био искључиво везан за проповед Јеванђеља, али
његови џелати нису разумели шта то значи, Реч Божја, Јеванђеље Божје, већ су му
приредили најгоре муке. Због чега? Управо ради тога што је проповедао Јеванђеље
Христово и што је ширио благу реч Јеванђеља тадашњем свету Мале Азије. Велика
је љубав била Светога Стефана према Христу, јер се његова вера посебно изразила
онога тренутка када је он био засут камењем и када је мученички пострадао за Христа
и за љубав Божју ка којој је вечно стремио. Каже се тамо у Светом Писму, и то
смо чули данас када се читало зачало из Апостола, да је приликом свога страдања
видео отворена Небеса и Сина Божјег како седи са десне стране Бога Оца. Управо
та благодат и милост Божја коју је видео отворила му је пут у Царство Небеско,
ка коме је стремио целога свога овоземаљскога живота, проповедајући и сведочећи
веру Христову.
-Драга браћо и сестре, и ми сами живимо у времену које је
задојено једном другом филозофијом живота, материјалистичком, која нас удаљава
од Христа и од Цркве, удаљава нас од Јеванђеља и љубави Божје која нас негује,
греје, увек прима, а никад нас не одбацује. То је најсавршенији дар који је Бог
дао човеку, а дао му је на тај начин што се Оваплотио од Пресвете Дјеве, сишао
овде на земљу, ушао у историју греха, да би целокупној творевини дао једну нову
димензију, а то је димензија Царства Небескога. Љубав коју је имао Свети
архиђакон Стефан и сећање на њега и нас треба
да води и усмерава, да увек, кад смо на Светој служби Божијој, имамо на
уму да пролазимо кроз целокупну икономију нашега спасења. Почевши од зачећа,
када је Свети архангел Гаврило благовестио Пресветој Дјеви да ће родити Сина,
па све до његовог страдања, Васкрсења, Вазнесења и Другог доласка који
ишчекујемо.
-Важно је истаћи да Господ иде даље и даје човеку могућност
да се спасава и да тражи утеху у Цркви Божјој, јер приликом свете Педесетнице
када шаље Духа Светога у историју рода људскога, омогућава нам поновно
сједињење са самим Богом. Управо кад год служимо свету Литургију, ми, приносећи
бескрвну жртву, због свих тих догађаја и за све нас, пролазимо целу ту
икономију спасења. Стога, кад год долазимо на света богослужења, треба да
приступамо светој Чаши, да се причешћујемо Телом и Крвљу Господњом, јер је то
живи, делатан однос човека са Богом. Уколико немамо те заједнице, онда смо
безлични људи који се уклапају у овај материјалистички свет, који нас одваја од
Бога. Једино овде, у Цркви Божјој, на светим Службама, можемо да окусимо залог вечнога живота, залог Царства Небескога
ка коме стремимо.
-Литургија је, драга браћо и сестре, икона Царства Божијега.
Како сада стојимо, тако ћемо стајати приликом Другог Христовог доласка, када
ћемо сести са десне стране Бога и Оца, уколико будемо извршавали заповести
Божије и трудили се у овоземаљскоме животу да достигнемо меру раста висине
Христове. Тако су нам то оставили наши преци, а дивни су наши преци. Они су
следили Христа, имали су га у своме срцу, томе сведочи чињеница да су нам
оставили овако дивне храмове по целој нашој Епархији, да служимо, да се Богу
молимо, да приносимо бескрвне жртве Богу, а Бог ће свакако, уколико будемо
имали љубави према Њему, дати нам велики
благослов и својом неизмерном добротом излити благодат на све нас.
-Радујем се данас што сам овде, у овоме Светоме храму и што
се велики број људи причестио Телом и Крвљу Христовом, јер је то велики
благослов за саму ову заједницу и за све људе овде данас сабране. Они су
примили залог вечнога живота, примили су залог Царства Божијега. Такође, морам
истаћи, овај дивни комплекс овде, имамо цркву, имамо црквену салу у којој треба
да продужимо наше литургијско славље и да се ту сабирамо и износимо своје
проблеме једни другима. Да носимо свој јарам који је благ уколико једни друге
будемо тешили, уколико једни другима будемо били пример и утеха, јер је наш
ближњи икона Христова. Свети Оци и дивни учитељи наши, пастири пустиње, који су
се подвизавали удаљени од овога света, увек су говорили да је ближњи сама икона
Христова, јер како можемо волети Бога, уколико не волимо ближњега. Онда је
узалуд вера наша, узалуд је све ово што радимо, узалуд смо данас овде сабрани,
ако немамо љубави. Непрестано морамо имати и изграђивати љубав међу собом и
онда ће Бог то видети и бићемо деца Божја и народ Божји, царско свештенство и
они који примају залог Небескога Царства сада и кроз сву вечност. Амин.
Прота Чедо Лукић је захвалио Преосвећеном Епископу г.
Херувиму, браћи свештенослужитељима, кумовима и народу Божјем, што су увеличали
празничну радост у Борову. Затим су кумови у црквеној порти приредили пригодно
послужење а Црквена општина боровска свечану трпезу љубави у сали Парохијског
дома.
Извор: Епархија осечкопољска и барањска
Нема коментара:
Постави коментар