Другог дана Успенског поста, када Црква слави Пренос моштију
Светог првомученика и архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ жички
г. Јустин служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Жичи.
Саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић), свештенослужитељ у манастиру Жичи архимандрит Јаков, архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, протосинђел Сава (Илић), старешина цркве Светог Василија Острошког на Берановцу протојереј Иван Радовановић, парох Саборне цркве Светог Јована Крститеља у Сан Франциску протојереј Ђурица Гордић, парох цркве Свете Тројице у Краљеву протојереј Миломир Радић, жички пароси протонамесници Драган Глигић и Милош Станисављевић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Стефан Милошевски.
Када је наш отац
Свети Сава, први Архиепископ српски, заједно са својим братом Светим краљем
Стефаном Првовенчаним, потоњим Симоном Монахом, градио цркву Светог Спаса у
манастиру Жичи јужни параклис је посветио Светом архиђакону Стефану, заштитнику
Светих Немањића. Кроз векове у овој светињи, као и данас, ово је празник
посебног народног сабрања.
На светој Евхаристији, Епископ је рукоположио дипломираног
теолога Јована Кушића из Ивањице у чин ђакона. Описујући тај догађај, Владика
је започео своју архипастирску беседу: -Велика је част учествовати у чину
рукоположења и велика је радост што је Црква добила још једног служитеља
престола Божјег.
Владика је у својој беседи посебно нагласио важност поста за
хришћане и констатовао тужну чињеницу да многи млади на погрешан начин
доживљавају и користе дигиталну технологију живећи у једном виртуелном свету у
коме очекују врхунска уживања овог материјалног света, а без великог труда и
подвига. -За нас православне, рекао је Владика, пост и молитва су од изузетне
важности јер нас усмеравају на суштинске вредности нашег живота - на задобијање
благодати Духа Светога и на узрастање у меру раста Христовог; пост и молитва су
два крила која нас узводе у Царство небеско.
-Треба да следујемо Светим оцима и да их подражавамо у
њиховом животу, да бисмо били усиновљена деца Божја, богови по благодати и мали
Христоси. Тада бисмо могли са апостолом рећи: Не живим више ја него Христос
живи у мени. Богови по благодати можемо бити ако задобијемо ту љубав Божју коју
је имао и Свети првомученик и архиђакон Стефан који се молио за своје мучитеље
и убице, следујући Распетога и Васкрслога Христа, закључио је Владика.
Игуманија мати Јелена, са својим сестрама, по ко зна који
пут је посведочила велико гостољубље, спремивши празничну трпезу за све госте.
Нема коментара:
Постави коментар