СЛОВО О МОЛИТВИ, ОБОГОТВОРУЈУЋОЈ ВРЛИНИ, КОЈА У СЕБИ САДРЖИ И СВЕ ОСТАЛЕ ВРЛИНЕ 1

Кад је Свети Акакије Кавсокаливит стајао на молитви, подсећао је на усправни, непоколебиви стуб, а кад је седео није осећао тело јер је био у узвишеном стању, преиспуњен благодаћу и божанском светлошћу.

***

 У каливији Светог Преображења која припада скиту Свете Ане, живео је побожни монах Мина из Мавровуније.

Током дана и ноћи чинио је од хиљаду до три хиљаде коленоприклоњења и од педесет до сто молитава на бројаницама. Због великог броја молитава није могао много да разговара с другима. Молитва за њега није значила само сједињење душе с Богом него је имала и практичну корист, јер га је спречавала да празнослови и да осуђује.

У истом скиту, у каливији Ваведења Пресвете Богородице, подвизавао се монах по имену Прокопије. У срцу је осећао силну чежњу за изучавањем музике. Поред тога, годинама се усрдно бавио умном молитвом. Међутим, није био у стању да мелодично пева.

Једног дана, кад је био меланхоличан и тужан, пред њим се појавио један седобради старац који му је рекао: „Шта се догађа, зашто си тако тужан?”

„Шта се догађа? Желео бих да изучавам музику, а нико неће да ме поучава јер не могу правилно да певам.”

„Ја ћу те поучавати. Поред мене ћеш постати најбољи појац. Међутим, хоћу да ми најпре учиниш једну услугу”, рекао је незнанац.

„Шта? Све што желиш”, додао је Прокопије.

„Уместо било какве плате, желим да бациш то што имаш у рукама и да престанеш да се молиш.”

Прокопије је схватио да је овај непознати човек заправо демон, разгневио се и рекао: „Иди од мене сатано!” Демон је истог тренутка постао невидљив.

***

Старац Артемије, сабрат манастира Григоријата, старац простог срца, једноставних речи и понашања, простодушан у својим списима и у свом свакодневном животу, упокојио се 1941. године, кад му је било деведесет и три лета. Никада никога није осуђивао нити критиковао. Носио је најјефтинију одећу.

Овај блажени човек ретко је користио сопствени кревет. Обично је седео на једној клупици, одевен у расу и камилавку и, док се молио, очекивао да зачује звук звона које позива на богослужење. Често је одлазио у капелу Свете Анастасије, где се на коленима молио.

Чим би отворили цркву за јутрење или вечерњу, први је у њу улазио, целивао је све свете иконе, као што су чинили и многи други побожни оци. Оне фреске које није могао да додирне уснама дотицао је прстима... Никад није седео на стасидији. Стајао је усправно, као непоколебиви стуб, на сваком богослужењу, бдењу или божанственој Литургији.

 #старечник, #starecnik,