Дођи и види: Ивањданска светковина у манастиру Јовања

Можемо постати као анђели, ако се очистимо од страсти

Традиционално, празник Рођења Светог Јована Претече протекао је у знаку величанственог духовног сабрања у манастиру Јовања, чији му је храм посвећен. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово

Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање епархијског свештенства и свештеномонаштва и протојереја – ставрофора Виталија Тарасјева, старешине Храма Свете Тројице, Подворја Московске Патријаршије у Београду. По добром обичају, богослужење у част јовањске храмовне славе улепшао је Српски хор „Свети Серафим Саровски“ из Зрењанина. Свечаност је заокружена агапама, које су старешина манастира архимандрит Михаило и сабрат му јеромонах Арсеније приредили за бројни верни народ

Свети Јован Претеча и Крститељ Господа Христа један је од најпрослављанијих светитеља у српском народу и у хришћанском свету уопште. У роду људском није било већег од њега. Не зато што људи то кажу, јер људи говоре променљиво, а знају бити и пристрасни, преувеличавати или умањивати нечију личност. Да је Свети Јован Крститељ „највећи рођен од жене“ похвала је Христа Спаситеља. Благо њему, јер је добио такву похвалу од Сина Божјег, део је ивањданског славословља Епископа ваљевског Г. Милутина. Наше похвале Светом Јовану су мале и оне њему нису потребне, али их сигурно са љубављу слуша. Човек не може да га похвали тако достојанствено као што су то уста Господња чинила.

+ Кажу Свети оци:“Учинимо увек похвалу светитељима!“ Учинимо онолико колико умемо. Неко ће учинити похвалу Светом Јовану Крститељу са пуно љубави једном реченицом, а да то буде веће него да човек седне и напише књигу од хиљаду страница, а да не отвори своје срце и њиме позна великог пророка Божјег. Ми, по својој слабости, похвалимо њега увек јер је то Господу мило. Да ми својим језиком искажемо благодарност и укажемо на величину човека, чији је цео живот био чудо над чудима – беседио је Епископ Милутин.

Читајући Свето писмо и светоотачке књиге, видећемо да се на Светом Јовану Крститељу збивало нешто што се не збива на обичном човеку. Много пре но што се родио, пророци су предсказали да ће бити велики. Јер, требало је да дође неко пре Сина Божјег да „почисти пут и поравна стазу“ којом ће Христос ходати по земљи. Сем Јована Крститеља, казао је Владика Милутин, то нико није могао. Из његовог житија можемо видети да старим му родитељима првосвештенику Захарији и Јелисавети вест о рођењу сина саопштава лично Свети архангел Гаврило. И то је чудо Божје које наговештава потоњи долазак Спаситеља, јер је род људски умногоме био огрезао у грех. Из житија Светог Јована Претече видимо да је цео његов земаљски пут био чудесан. Живео је сам у јудејској пустињи близу реке Јордана, хранили су га анђели биљем и дивљим медом. Очистио је своје тело и постао раван анђелима.

+ Због тога је најлепша икона Светог Јована Крститеља она са крилима анђелским. То је порука свима нама – да човек може да буде анђео на земљи, само ако себе очисти од страсти и злих помисли. Свети Јован је то потпуно сагорео у себи и постао светионик, сунце, које ће да засија најпре у тами, након чега долази велико сунце Христос, Који ће обасјати све – поучавао је Епископ Милутин.Свети Јован дошао је да послужи Христу. Проповедао је у пустињи и позивао на покајање „јер се приближи Царство небеско“. Тим речима је и Христос почео своје проповеди, дошавши у најмрачније време. Ни философи грчки, ни фараони египатски, нити цар Ирод, нико Господу Христу није могао послужити. Могао је да послужи само онај ко је чист од греха, а такав је био управо Свети Јован Претеча. Био је удостојен части да Га крсти на Јордану и препознао је у Христу „јагње Божје, које узима на себе све грехе света“. Безумни цар Ирод свирепо убија Светог Јована Крститеља, чиме он добија круну мученика – највећу заслугу у Царству Христовом. Свети Јован није био научни зналац, али је био најмудрији од свих. Знао је да ваља ући у Царство небеско, а од тога нема већег знања, истакао је Епископ Милутин.

Овај свет руши све што је Христово. Сада морамо бити свесни да треба да служимо Христу даноноћно. Да свако јутро плачемо пред њим и молимо се за спас Косова и Метохије, мајке које су чиниле абортусе и све људе који су на разне начине сагрешили.

- Та молитва је јача од сваке дипломатије света, јер она покреће Бога на акцију. Да види сузу нашу и смилује се и помогне угњетаваним и прогоњеним. Мрачни Ирод, који је убио Светог Јована, и „други Ироди“ остали су тамни у вечности, а Јован Крститељ без мача у руци, без скиптра царског, го и бос, сија као сунце небеско. Зато што се окренуо према Христу, извору живота. Зато сија данас и славимо га у овом светом манастиру и на многим другим местима. И славићемо га у векове, као и многе свете људе, а за оне које су их убили молити се да Господ опрости – закључио је Владика Милутин.

Честитајући славу игуману манастира Јовања, архимандриту Михаилу, и сабрату му Арсенију, Владика Милутин пожелео им је да и они сијају у љубави Христовој и умноже своју обитељ. Он је подсетио на речи Светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање) његовој властели у којима их позива да имају више деце, како не би туговали уколико неко од њих пође монашким путем. Такође, велики српски владар и задужбинар саветовао је своје савременике да, кад старост дође, оставе свет и оду у манастире, како је и он сам учинио. Као следбеник тог завета Светог Симеона, у Ваљевској епархији и шире познат је управо јовањски игуман архимандрит Михаило. Вођен жељом да манастирска братства и сестринства умножи, отац Михаило с љубављу отвара двери јовањске светиње и у јавним наступима позива старије сународнике да се прихвате монашког подвига.

По Светој Литургији, преломљен је славски колач и начињен литијски опход око храма. Сабрање је завршено славском трпезом у прелепом манастирском дворишту.

Ј. Ј.