Света мати Анастасија

Света мати Анастасија, када хвалимо врлину, хвалимо тебе јер је твоја постојана љубав и ревност за Господа Бога пример и пут који треба да следимо; моли се, стога, о најврлија, да Господ Бог умекша
наша срца како би и ми тежили истим спасоносним врлинама вере, наде и љубави и на тај начин остали верни нашем Господу Исусу Христу, Коме приличи слава, част и поклоњење, заједно са Његовим Беспочетним Оцем и Животодавним Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

Ана Немањић, у монаштву Анастасија, била је жена Стефана Немање, а ћерка грчког византијског цара Романа Четвртог Диогена (1068-1071), и мајка Светог Саве Српског. Рођена је 1125. године, а упокојила се 21. јуна 1200. године. Српска Православна Црква слави њен помен 21. јуна/ 4. јула.

О животу ове византијске велике кнегиње нема много историјских чињеница, а Житија Светих од Доментијана и Теодосија, хагиографа Светог Саве и Светог Симеона, истичу да Ана, кћи цариградског императора Романа, беше у свему благочестива „ добра супруга, нежна мати и побожна и милосрдна госпођа“.

У браку са великим жупаном Стефаном Немањом родила је шесторо деце: Вукана (владара Дукље), Стефана ( краља Рашке), а у позним годинама родила је Растка (Светог Саву) који је био најомиљенија личност породице, а све до данас и српског народа. Пре њега родила је три кћерке: Јефимију (удата за владара Солуна), Јелену (удата за Бугарског краља Ивана Асена), непознато име кћери (удата за Тихомира, племића из Скопља, са којим је добила сина, каснијег Бугарског цара Константина Првог).

Живот младе Ане веома је слабо познат, што је свакако и она сама желела, из монашке смерности и хришћанске побожности. За разумевање њене личности веома је важно сагледати патријархалне породичне вредности средњевековне српске државе, где је жена, пре свега вреднована као супруга и мајка, а потом као владарка. Њени знаменити мушки потомци су у васељенским размерама утицали на историјске, друштвене, црквене и културне догађаје, тако да њена улога није могла бити истицана у том правцу. Само венчање византијске принцезе са српским владарем учврстило је политичке и друге везе између Краљевине Србије и моћне Византије царевине.

Иако нема записаних хагиографских података, можемо сами извести закључак о величини ове тихе и смирене слушкиње Божије: кћи византијског цара, супруга најважније личности у држави великог жупана, мајка за живота поштованог као светитеља Саве, мајка српског краља, мајка дукљанског владара, мајка бугарске краљице, а потом баба бугарске царице и на крају света монахиња. Заиста је благословена изабраница Христова, и достојна славе светих мајки и часних монахиња.

Ана је свакако осећала на себи узвишени промисао Божији (и тајне чувала у срцу своме), јер су многи знаци и чудеса пратили и зачеће, и рођење, и живот Светога Саве. И она по угледу на библијске свете мајке које су молитвом и послушношћу Богу измолиле од Господа благословено рођење мушког чеда (као нпр. Јелисавета, мајка св. Јована Крститеља, или Сара, мајка праведног Исака, а понајвише Пресвета Богородица, мајка Исуса Христа), и била спремна и достојна за узвишену мисију, да роди највећег христоносца у роду нашем. Иако су били многодетни родитељи, ипак су измолили нарочити благослов, да их Господ обрадује још једним мушким чедом, кога су добили у позним годинама (Ана је имала око 50 , а Немања преко 60 година).

Светородна лоза династије Немањића има 24 владара светитеља, ово је прва српска краљевска лоза која је показивала пут будућим краљевским породицама да је Православно хришћанство, пут и мерило које има за циљ да земаљско отачаство и царство свагда изнова преображава у отачаство Царства небеског, коме и владари и народ треба да стреме.

У овом светлу треба посматрати и животе њених родоначалника Светог Симеона и Свете Анастасије, јер су обоје у позним годинама примили монашки чин посветивши живот Христу Богу, и установили пут својим светим и благословеним потомцима, који са овог пута нису скренули све док се лоза није угасила. А ово је било касније. Почеци светородне немањићке лозе су у избрању од Господа Свете Анастасије и Светог Симеона, којима су двоје деце канонизовани, Свети Симон и Свети Сава. И сви остали унуци и праунуци и чукунунуци.

На празник Благовести 25. марта 1196. заједно са својим супругом, краљица Ана је примила монашки чин. Жупан је постао монах Симеон и повукао се у манастир Студеницу, а она монахиња Анастасија (она која је васкрсла за живот вечни), у манастиру Пресвете Богоридице у Куршумлији близу Топлице, једној од првих задужбина династије Немањића. Тада је имала 71 годину, и њен монашки подвиг трајао је 5 година. Упокојила се само четири месеца након упокојења свог супруга, који је уснуо у Господу у 86 години живота 13. фебруара 1200. године. Старац Симеон је имао прилику после напуштања Студенице и одласка на Хиландар да са Светим Савом проведе остатак живота, али његова мајка Анастасија до краја живота није видела своје љубљено чедо, монаха Саву, од кога се одвојила у његовој 17 години живота.

Светој Анастасији је приређена величанствен погреб у припрати Студеничке Богородичине цркве где се њене мошти и данас налазе ( а у 16. веку урађена је њена икона на зиду фресака).

Ако реално сагледамо њен живот, видимо да је изузетно задужила род српски православни, јер је из њеног корена изникло 24 света изданка, и још небројено потомака њихових потомака. Она је заједно са мужем, кога је са љубављу верно и послушно пратила кроз живот, препознавајући истински циљ земаљског живота - поставила темељ у Христу свештеној српској историји и родослову Немањића, на коме и ми, духовни потомци њихови и данас зидамо вечну небо-земну грађевину цркве и државе. Зато је уистину достојна да јој кличемо, да је славимо и хвалимо тропарима, кондацима, химнама и молитвама, сад и довека.

Манастир Лешје