Турска отвара туристима досад недоступне катакомбе Кападокије

Власти Турске спремају се да за туристе отворе 12 досад недоступних катакомбних система Киршехира  у Кападокији.

Чувени кападокијски подземни градови првих хришћана имали су своје манастире, пролазна врата, изворе воде, простор за домаће животиње, своју вентилацију… У катакомбама се трајно живело.

Један од катакомбних система – Дерникују – примао је 20.000 људи. Плус стоку. А имао је и велика складишта за храну.

Киршехир има добре плаже, али није на топ-листи турских туристичких центара.

У Анкари и Исттанбулу су зато одлучили да покушају са отварањем катакомби. Рачунају да ће бити прави мамац за турсите из хришћанских земаља…

Туристичке агенције по свету кападокију представљају као „древну регију у централној Анадолији, која је удаљена око 200 км од Анкаре, а просторно је смештена на егејској обали у историјским покрајинама Мале Азије: Лидија, Карија, Лаодикија, Анантолика, Галатија и „готово да нема достојног премца – по лепоти и необичности“.

Оно што су створили вулкани, реке и ветрови, а употпунио човек, тражећи у тој несвакидашњој природи заклон, у 21. веку представља туристичку атракцију.

У писаним документима за ову регију знало се још у 6. веку пре нове ере, у време владавине Персијанаца. Велики поход на исток Александра Македонског није поштедео ни Кападокију па она прелази у руке Грка.

Бежећи пред римским легијама, тражећи заклон и уточиште под „каменим капама“, хришћани су на подручју Кападокије саградили 36 подземних градова и преко 600 цркава.

Религија чувана и негована у катакомбама, угледала је светлост у Цариграду када је Миланским едиктом постала званична религија.

Зато је путовање Кападокијом – путовање кроз време, простор и историју.

Најпознатији њени подземни градови су: Гореме, Аванос, Учишар, Ургуп и Мустаф-паша.

Извор: Светосавље