Скромност: Архимандрит Јован Шаховској

Ми не грешимо ако сматрамо скромност за једну од најутешнијих црта људске личности. Скромност је безусловно равна милосрђу, јер је снагом своје скромности човек већ милосрдан према људима, не
досађује им својим захтевима, не мучи их тежњом да му се укаже важност. Свесно и несвесно, скроман човјек увек одаје поштовање, прво Богу, а потом и људима, који од Бога имају – сваки своје – посебне дарове.

Скроман човјек никада у животу не губи, његови таленти и врлине се не смањују његовом скромношћу, него напротив још више расту. И скромност уопште не значи слабост, као што то мисле неки, не, она, и само она, јесте снага и смелост духа. И у животу друштава и народа „гордост долази пред пропаст“. Ниво културе је директно пропорционалан скромности, друштвене и међународне. И зато је Реч, која је саздала светове, примила на Себе живот скромног Човека и прошла страдалничким путем живота, показујући дух скромности, као пут светлости који води у бесконачну славу Небеског Царства. Смирење Христа Исуса постало је печат истине у човеку.

Архимандрит Јован Шаховској
Извор: Манастир Лешје
фото - сестре
Манастир Високи Дечани, Косово, Србија