11111111111111

Претражи овај блог

петак, 8. јун 2018.

Старац Сава псковско – печерски: Упути ме, Господе, путем Твојим и поћи ћу у истини Твојој (Пс. 85,11)

У православном хришћанском вероучењу посебно место припада учењу о спасењу. Шта је спасење? Од кога долази? Зашто је
неопходно? На сва та питања православни хришћани треба да знају тачне и јасне одговоре. Спасење је пре свега избављење од греха, очишћење од сваке нечистоте, избављење од власти обичаја овога света, противних заповестима Христа, од насиља ђавола, од робовања трулежности, од долазећег гнева Божијег и осуде, и коначно, од вечне смрти и муке са ђаволом. Спасење човека припремио је Бог од вечности. Њему је извор љубав Божија, милосрђе и дуготрпљење Божије према човечијем роду. Бог је благоизволео да спаси човека Јединородним Својим Сином, Кога ми називамо својим Спаситељем. Он је Бог нашег спасења, Који је дошао у свет да спасе изгубљеног човека. Дакле, спасење је дело Божије. Оно нам је засијало низашта, то јест на дар. А каква је улога додељена човеку у делу спасења? Узима ли човек учешћа у своме спасењу или не? Без обзира на то што је спасење чист дар Божије љубави и што оно не зависи од дела човекових, ипак Господ спасава човека у случају ако човек има веру у Христа Спаситеља Који је дошао у свет, ако радосно прима благовест, то јест Јеванђеље, иште помирење с Богом у својој савести и није у непријатељству са Богом, и моли се Богу за своје спасење. Ево неопходних услова нашега спасења: вера, нада, љубав, молитва, чистота савести, наравствен (моралан) живот, покајање. Хоћу да вам, вазљубљени, укажем на нека правила која ће вам помоћи да стекнете молитвени дух и да имате непорочност пред Богом. Господ не тражи много од нас, не захтева подвиге који превазилазе наше телесне снаге. Сву своју пажњу дужни смо да обраћамо на унутрашње стање срца, да би смо уз Божију помоћ изгнали из њега све страсти и постали живи храм Духа Светога. Далек је од духовне мудрости ко упражњава телесне подвиге, а не брине о заповестима Господњим. Као и у свему, тако је, нарочито у духовном животу човека, важна суштина дела а не форма. Господ је рекао: “Сине дај ми срце своје”. Да би смо учинили своје срце благопријатном жртвом Богу и припремили душу своју за вечно блаженство, треба да живимо по заповестима Божијим, држећи основна правила:

1. Ујутру и пред ноћ свој крстић целивај са молитвом Распетом Христу.

2. Моли се: дан не започињи без молитве и пред ноћ не лежи без молитве. Ако нема времена за испуњавање молитвеног правила, онда прочитај кратко правило преподобног Серафима Саровског: Царе Небесни – једанпут. Оче наш – трипут. Богородице Дево – трипут. Верујем – једанпут.

3. Не гради своје благостање на несрећи другог.

4. Имај три основне врлине: – никога не осуђуј, – не гаји ни према коме мржњу, – свима од срца све опраштај.

Извор: Оливера Миловановић

Нема коментара:

Постави коментар