среда, 16. мај 2018.

Архијерејска Литургија и рукоположење у Г. Милановцу


У недељу шесту  по Васкрсењу Христовом, када наша Света Црква молитвено прославља Светога апостола Јакова Заведејевог, припремајући се молитвено за празник Вазнесења Христовога, свештенство и верни народ Горњег Милановца су у посебној духовној радости дочекали свог архипастира, Његово Преосвештенство Епископа жичког г. Јустина.

На светој Литургији саслуживали су: протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, архијерејски намесник таковски, протојереј Милољуб Мирковић, протонамесници Драган Ђорем, старешина храма Свете Тројице у г. Милановцу, и Ђорђе Мирковић, јереји Марко Мирковић, старешина храма Вазнесења Господњег у Чачку, Александар Мирковић и Стефан Дамјановић, протођакони Александар Грујовић и Мирослав Митровић, као и ђакони Јован Тимотијевић и Александар Ђуричић.

Велику духовну радост литургијском сабрању дало је и рукоположење дипломираног теолога Станимира Мирковића у ђаконски чин. Према речима Светих Отаца, рукоположење је стално, изнова и изнова, рађање и обнављање Цркве Божје. Отуда ту радост су осећали сви када су на Владикине речи „Аксиос“ и „Достојан“ могли да ускликуну и потврдно одговоре „Достојан“.

Надахнутом беседом након прочитаног јеванђелског одељка Епископ се обратио верном народу:

-У данашњем светом Јеванђељу се говори о догађају исцељења једнога човека који је слепо веровао и био исцељен. После тога чуда настаде велика расправа између онога исцељенога и законика, књижевника и фарисеја, који су држали закон јеврејски и трудили се да се управљају по том закону, а нису препознали и не знају да је Творац закона ту међу њима, друго лице Свете Тројице, Господ наш Исус Христос. Имали су многа питања и многе недоумице. Прво како он исцељује суботом. Друго како може грешан човек који се не влада по закону Божјем да исцељује. Јевреји су очекивали Месију који има силу на земљи, који ће јеврејском роду дати да влада светом, а Господ Христос је дошао да пролије своју пречасну крв за све нас.

-Родитељи, а и многи присутни нису могли да поверују у величину чуда које Господ учини, иако су све то гледали, али нису имали духовне очи. Господ Бог каже: „Ко хоће за мном да иде, неће ходити у тами, него ће имати светлост живота“ и  „Док сам на свету, светлост сам свету.“  Господ од нас тражи само једно, да препознамо у Њему Спаситеља и Бога, Онога који је ради нас људи, ради нашега спасења извршио највећи подвиг, страдао на крсту, пролио своју пречасну крв, погребен био, али и Васкрасао, и свима онима који верују у Господа Бога, у Спаситеља нашега, Он је даровао живот вечни. Ето, то је наука Христова.

-Свако ће од нас рећи како тај јадни слепац није могао да види ништа, живео је у мраку, а не знамо да многи од нас, иако имају телесно здравље, и очи и руке, и све удове здраве, живе у тами, мраку, и тај мрак одводи поново у  мрак, тамо где нема Господа. Тамо где је Господ, тамо је и здравље и светлост и истина и живот, и онда пошто је нама људима дао Господ да можемо да знамо шта је добро, шта је зло, шта је светлост, шта је тама, надам се да ћемо, пошто смо људи словесни и имамо ума, изабрати оно што је боље за нас. Најбоље је за нас да приклонимо главу своју пред моћну руку Божију, и да знамо да је овај свет привремен и да, ма колико живели у њему, морамо да напустимо овај свет, а они који живе по Јеванђељу и труде се да посте, који извршавају заповести Божије, њима је светлост живота непролазна, и они већ имају пут вечнога живота. Они који одступају од Јеванђеља, од цркве, који виде само овај привремени свет, за њих је припремљен онакав крај какав су прижељкивали, јер онај који је хтео Царство Небеско, он је добио по срцу своме, а они који се нису определили за добро, за Бога, неће имати приговоре о Божјој правди.

-Господ Бог, нам даје ову причу на поуку, јер је пришао слепи човек  Господу Богу и питао га да ли је пророк, а Он му је одговорио: Ја сам онај који ти је отворио очи и од рођења дао духовни вид, који је много важнији, и  који ти даје Царство Небеско, за које је потребно да се жртвујемо, подвизавамо и да се трудимо у Господу, поручиоје владика Јустин.

Након евхаристијског сабрања уприличена је и трпеза љубави за време које се присутнима обратио старешина храма Вазнесења Господњега у Чачку јереј Марко Мирковић.

Извор: Епархија жичка




Нема коментара:

Постави коментар