Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког др
Иринеја, Светосавски дани, Богу хвала, лагано постају један од надахњујућих
стожера духовно-образовних и културно-уметничких вредности првопрестоног града
богоспасаване Епархије бачке.
Ова, сада већ лепа традиција Светосавских дана одржава се у новосадском храму Преноса моштију светог и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа и Просветитеља српског. Светосавски дани, као и претходних година, отпочели су, богослужењем свеноћног бденија 9. маја 2018. године, у навечерје прве пролећне светковине Светога Саве, када наша света помесна Црква врши молитвени помен на спаљивање Његових светих моштију, које се збило 1594. године на Врачару.
Свеноћним бденијем и божанственом Литургијом, која је
богослужена у наставку, началствовао је пречасни презвитер Велимир Врућинић,
настојатељ храма Светих Кирила и Методија у Новом Саду, уз саслужење часног
ђакона Ивана Васиљевића, сабрата Алмашког храма, као и храмовног братства.
Благолепије светог богослужења милозвучним појањем,
полазникâ Школе црквеног појања новосадске Црквене општине Свети Јован
Дамаскин, под уметничким руководством јерођакона Јеротеја, сабрата
Светоархангелског манастира у Ковиљу, учинило је да сабрани, слично речи
црквеног песника, једним устима и једним срцем „мисле, као да на небу стоје”. У
том, богодарованом и чудесном јединству предвођени служашчима, појци и благоверни народ узносили су благодарне
молитве, најпре, Васкрслом Господу, Који нам је подарио бесмртног пастира, оца
и учитеља пута који води у живот вечни, Светитеља Саву, а потом њему сâмом с
молитвом да нас никад не остави сиротима.
По завршетку богослужења, високопречасни протонамесник
Бранислав Мркић, настојатељ Светосавског храма, у име братства и благоверног
народа подручних храмовних парохија, топло је заблагодарио драгим оцима,
појцима и сабраном народу, што су својим доласком показали домаћинима да само
искрена љубав к Богу и топле молитве Светоме Сави, преображавају наша срца у
жива станишта Духа Светога.
У навечерје Недеље о слепом, а на дан свештеног спомена
богоносног оца нашег Василија Острошког Чудотворца, 12. маја 2018. године, у
Светосавском храму на Новом насељу сабрао се благочестиви народ са својим
свештенством и монаштвом на васкрсно вечерње које је богослужио презвитер
Предраг Докић, војни свештеник 204. ратне ваздухопловне бригаде у Батајници, уз
саслужење храмовног ђакона Владе Поповића.
После богослужења уследило је предавање јеромонаха Игњатија
(Шестакова), сабрата Сретењског мушког манастира из Москве, на тему Васељенско
поштовање Светог Саве, којег је у име братства храма поздравио и најавио
презвитер Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник
Команде 1. бригаде Копнене војске. Надахнутим предавањем отац Игњатије
је сведочио о најстаријим писаним и сликаним поменима и живом предању који су,
у руском народу, неговали и сачували Светог Саву српског у живом памћењу.
Убрзо после блаженог уснућа Светитеља Саве његов свештени
култ је пренет у Русију, а писана реч Светитељева, нарочито Номоканон Светитеља
Саве Српског, васпитала је многе генерације и обликовала канонску свест
благочестивог народа Русије кроз дуги низ десетлећа. Знаменити Иван Васиљевић,
познатији као Грозни је, као руски суверен, наредио да се направи илустровано
житије Светог Саве, као и да се живопишу ликови светих Симеона, Саве и кнеза
Лазара у централном храму московског Кремља, што је непобитно сведочанство о
великом угледу Светога у руском народу. Вероватно је на Ивана Грозног, снажан
утицај, још у детињству и раној младости, извршила његова бака по мајци,
Српкиња, Ана Јакшић Глинска, која је преузела улогу у васпитању младог цара
који је рано остао без родитеља. Предавач се осврнуо на јаке везе братских
односа Србије и Русије у животним подухватима великомученика цара Николаја II
Романова и његове многострадалне породице, истичући да је царска породица,
изложбеним фотоматеријалима, већ дуже време у пропутовању српским крајевима, а
ових дана и са нама у храму у коме се налазимо. -Сасвим је извесно да су царев
поход Србији и благослов Светог Саве, допринели да се на српском језику појави
и неколико наслова популарног руског писца протопрезвитера Андреја Ткачова,
који српском читаоцу нуди веома инспиративне одговоре и предлоге решења на
актуелна животна питања и проблеме који муче савремено друштво. Једна иста
светодуховска нит која Србима рађа Светог Саву а Русима Цара Николаја, чини да
се Ткачов као писац обрео међу Србима, а моја незнатност живим присуством и
речју, закључио је отац Игњатије. То је јасан показатељ да смо потребни једни
другима и да смо дужни да чувамо тај дар.
Предавању су присуствовали протопрезвитери Бранко Ћурчин,
настојатељ Световазнесенског храма на Клиси и Стојан Билић, сабрат новосадског
Светогеоргијевског, Саборног храма; презвитер Негослав Бељански, парох у
Српском Милетићу; братија Светоархангелског манастира у Ковиљу: јеромонах
Дионисије, јерођакон Јеротеј, монаси Дамаскин и Козма, уз свештенство и
парохијане Светосавског храмаи благочестиви народ из других места.
После вечерњег богослужења и предавања, које је одржано у
продужетку, отац Бранислав Мркић, настојатељ Светосавског храма, срдачно је
заблагодарио предавачу, свештеницима, монаштву и сабраном народу, што су својим
доласком у великом броју, оправдали настојања домаћина да се, благословом
Светога оца нашег Саве, саберемо у Господу и окренемо једни другима, схватајући
да нам је у Дому Господњем, а то првенствено није рукотворено здање, него
животворна атмосфера, свагда „добро бити“. Призивајући благослов Божји и
молитвено заступништво Светитеља Саве на све окупљене, отац Бранислав је позвао
присутне с напоменом, да и другима пренесу радосни позив и наредног дана дођу
на свету Евхаристију, коју ће, благословом Његовог Преосвештенстав Епископа
бачког др Иринеја, богослужити отац Игњатије.
У шесту недељу по Пасхи, 13. маја 2018. године, новосадски
Светосавски храмса његовим свештенством и вернимаимао је дивну прилику да саслужује
оцу Игњатију Сретењском у божанственој Евхаристији коју је принео Господу. Началствујући је сабранима
упутио спасоносну реч јеванђелске поуке, подсећајући да смо дужни да следимо
пут Христове љубави и њоме развијамо свој духовни вид. На самој завршници свете
Литургије, настојатељ храма, отац Бранислав Мркић је, пред мноштвом сабраног
народа, бираним и изузетно надахнутим речима у име свих домаћина – свештенства
и народа – поздравио драгог госта и уручио му златоткану икону Богомајке у знак
благодарности што га ни далек пут и напоран труд нису спречили да нам дође и
донесе благослов Свете Русије. Отац Игњатије је свесрдно заблагодарио на позиву
и дару, а потом делио нафору и лично поздравио сваког ко му је пришао. Нека би
дао Бог, као што је рекао отац Бранислав, да свако од нас, макар и малим
трудовима, до последњег даха свог ревносно служи Васкрслом Христу и тако сложи
мозаик сопственог спасења у Царству Божјем. Амин.
Нема коментара:
Постави коментар