2. „Дужни смо да се увек молимо. Један возач на Арнеји ударио је дете својим аутомобилом. Међутим, дете ни најмање није настрадало, јер се возач молио и током путовања.“ Други пут, старац је рекао: „Као што лађе, кад се нађу у опасности, шаљу сигнал SOS, тако је и човек дужан да стално твори молитву: ‘Господе Исусе Христе, помилуј ме!’ Молитва мора бити једноставна.“
3. Молитви је потребна припрема. Старац је увек саветовао:
„Пре него што почнете да се молите, прочитајте неколико редака из Еванђеља или
из Отачника (Патерика). Тиме ће се ваша мисао загрејати и пренети у духовну
сферу.“
4. „Издајници који слабе молитву су духовна сувоћа и
хладноћа. Против њих се морају користити кратке молитве, а превасходно молитва
Исусова, усрдно читање Светог Писма и духовних књига. Од греха нас чувају и
помажу нам и мисли о смрти, рају, паклу и доброчинствима Божијим. Отуда ће
проистећи страх Божији, сагледавање самога себе, одбацивање рђавих помисли и
осећања и очување моралне чистоте. Бог посматра наше срце и проверава чему ће
се приклонити. Увек ћемо проверавати да ли се кајемо због прошлих сагрешења и плашимо
ли се сопствене слабости, али никад нећемо изгубити наду у спасење.“
5. „Нека главни део вашег подвига буде молитва, јер она
потпомаже наше општење са Богом. То општење мора да буде постојано. Молитва је
кисеоник душе, она је њена истинска потреба, и не би требало да се сматра
тешком обавезом. Да би Бог услишио молитву, неопходно је да она извире из срца,
да се извршава са смирењем и са дубоким осећањем наше грешности. Ако молитва
није од срца, од ње нема никакве користи. Бог увек слуша молитву човека чији
дух обитава горе. Усрдно читање Светог Писма много помаже молитви, загрева душу
и преноси молитеља у духовну сферу.“
6. „Чувај се моћног непријатеља – празнословља с људима. Као
што облак заклања сунце, тако и празнословље помрачује душу. Молитва треба да
буде радост и благодарење а не присила и сува формалност. Молитва је одмор.
Душа се не замара молитвом јер се, беседећи с Богом, она одмара. Молитву ћемо
увек почињати читањем Светог Писма и светоотачких и подвижничких књига, јер
читање наслађује ум и загрева срце. Душа се читањем загрева и преноси у духовни
свет. Циљ читања се састоји у томе да ум наслади срце и да потекне срдачна
молитва. Само је срдачна молитва уистину молитва, јер се твори са болом и
доноси резултате.“
7. „Да бисте се удостојили Очинске бриге, на молитви треба
да стојите са смирењем и простотом детенцета. Признајте своју слабост и
ништавност да би вас прекрила милост Божија, јер као што сенка следи за
предметом, тако и милост Божија следи за простотом и смиреноумљем. Онај, ко
признаје своју грешност и уздише из дубине душе, узвишенији је од онога који
може да васкрсне мртвог и да својим учењем помогне целом свету. Ко је достигао
познање своје духовне слабости, тај је достигао савршено смирење.“
8. У својој књизи о светогорским подвижницима, старац је
записао: „Спокојна ноћна молитва доноси велику корист својом безметежношћу и
веома је корисна за наше духовно узрастање, слично као што и блага ноћна киша
помаже напредовању растиња. Желиш ли да твоја молитва буде срдачна и да је Бог
прихвати? Учини патњу свог ближњег својом сопственом патњом. И само један
искрен уздах због ближњег донеће стварне плодове. Божанствено обавештење о
прихватању молитве је божанствена утеха коју човек осећа након молитве.“
„Дођи и види“ пратите нас нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi
#пајсијесветогора, #молитва, #исусовамолитва, #pajsijesvetogorac, #molitva, #isusovamolitva,
Нема коментара:
Постави коментар