Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти,
всељенија свјетилниче, Архијерејев Богодохновеноје удобреније Доситеје
премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа
Бога спастисја душам нашим.
Митрополит Доситеј рођен је у Београду 5. децембра 1878.
године, где је учио гимназију и богословију, коју је завршио 1899. године. Као
питомац Фонда митрополита Михаила упућен је 1900. године у Русију гдје је
ступио у кијевску Духовну академију коју завршава 1904. са степеном кандидата
богословских наука. Из Русије је отишао у Немачку и ступио на Универзитет у
Берлину, где је изучивао протестанску богословску науку. Након двогодишњих
студија у Берлину, прешао је у Лајпциг, где је изучавао философске науке код
професора Вунта, Хајнца и Фолкелта.
Замонашио се пред свршетак богословије (1898.) и добио
јерођаконски чин. Године 1907. постављен је за наставника Богословије у
Београду, где остаје до половине 1909. године, а онда као питомац Министарстава
просвете и црквених послова упућен је у Француску ради продужења студија. У
Паризу се образовао на Сорбони и Вишој школи социјалних наука. На измаку 1910.
године прешао је у Женеву као студент тамношњег Универзитета. У Женеви је остао
до објаве Балканског рата у јесен 1912. године када се вратио у Србију и ставио
на располагање својој Цркви и Отаџбини. Изабран је и хиротонисан за Епископа
Епархије нишке 25. маја 1913. године.
Како је стицајем прилика Ниш постаје престоница Србије
(1914-1915.), то је епископ Доситеј, као епископ нишки, постао центар свега
доброчинства и милосрђа. Трагичне 1915. године остао је са својим свештенством
и народом у Нишу и био интерниран од Бугара. По свршетку Светског рата, у јесен
1918 године враћа се у своју епархију.
У својству подпредседника Средишњег Архијерејског Сабора
учествовао је у преговорима са Цариградским Патријаршијом на стварању јединства
Српске Православне Ццркве и њеном уздизању на степен обновљене Патријаршије. У
доба великог покрета у Чехословачкој и Поткарпатској Русији, ишао је тамо као
делегат Српске Православне Цркве, где је остао три године. Исто тако као
делегат Српске Православне Цркве био је у Женеви, Базелу, Атини, Бугарској и
другим местима.
Говорио је одлично руски, чешки, немачки и француски језик.
Одликован је орденом Светог Саве I степена са лентом, златном Обилићевом
медаљом за храброст, орденом Карађорђеве звезде 4 степена, орденом Бијелог орла
4 степена и орденом Црвеног крста, руског и југословенског.
Изабран је 1932. године за првог митрополита Епархије
загребачке у Загребу а на Цвети, 9 априла 1933. године, свечано је устоличен.
Митрополит Доситеј се нарочито истакао својим
организаторским радом. Новооснованој Митрополији загребачкој поставио је чврсте
темеље и дао значај који јој и приличи у таквој политичкој и културној
метрополи као што је град Загреб.
Рат је митрополита Доситеја затекао у Загребу, у његовој
резиденцији. На дан прогласа НДХ, 10.априла 1941. године, ухапшен је од усташа
и са својим ђаконом Лазаром Живадиновићем затворен у злогласни затвор у
Петрињској улици. О његовом страдању сведочи и изјава белгијског конзула
Арнолда Роберта, који је кроз отвор на вратима ћелије број 8, видевши тело
изнакаженог митрополита Доситеја, рекао: "Но, богами, ово је дивљаштво што
ови људи раде".
Тешко болестан премештен је у болницу Милосрдних сестара.
Уместо лечења "милосрдне сестре" свирепо су га мучиле и понижавале.
Од њих је свакодневно мучен и злостављан, тако да му је сва брада била
почупана. По сведочењу Божидара Церовског, шефа усташке полиције у Загребу,
"Митрополит је био тако страшно измрцварен да је једва жив утрпан у воз за
Београд". У Земуну из теретног вагона болесног митрополита преузимају
Немачке окупационе власти и спроводе га у Београд. Неколико месеци после тога
умро је у манастиру Ваведење у Београду 13. јануара 1945 године, од тешких
последица злостављања.
* извор: Слободан Милеуснић "Духовни геноцид 1991-1995
(1997)" Београд 1997., Драгослав Страњаковић " Највећи злочин
данашњице: (патње и страдање српског народа у Независној држави Хрватској
од1941-1945.) /Одбор Томе Максимовића/ ; види о митрополиту Доситеју
"СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ 1941-1945. Вељко
Ђурић Мишина, Ветерник 2002. год.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске
православне цркве Митрополит Доситеј је, због свог мученичког страдања и
исповедања православне вере, унет у Именослов Српске цркве као исповедник.
Српска црква га прославља 13. јануара/31. децембра.
Тропар глас 8.
Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти,
всељенија свјетилниче, Архијерејев Богодохновеноје удобреније Доситеје
премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа
Бога спастисја душам нашим.
Нема коментара:
Постави коментар