Монашење у манастиру Радовашници

На празник Ваведења Пресвете Богородице, у манастиру Светих архангела Гаврила и Михаила у Радовашници под Цером, замонашен је нови посленик на Њиви Господњој - Висарион (Василије Радовић).

Ђак Карловачке богословије и духовно чедо архимандрита Арсенија, игумана манастира Бешенова и професора у овом часном училишту, Василије је као дете боравио у манастиру Радовашници, заволео манастирски живот и у свом узрастању и стасавању определио се за монашки подвиг.

У тренутку милозвучног појања стихире „Похитај да ми отвориш очинско наручјеˮ, приклонивши своју главу, а привођен од свог духовног оца архимандрита Николаја, брат Василије је приступио тајни неба и земље, полагању монашких заветâ.

Пострижен је руком Преосвећеног Владике шабачког г. Лаврентија добивши име Висарион по светом добропобедном великом угоднику Божјем и страдалнику за веру Христову.

Епископу Лаврентију су саслуживали: архимандрит Арсенија из манастира Бешенова и сабрат јеромонах Митрофан; протосинђел Пајсије из фрушкогорске Раванице; протојереј-ставрофор Мирко Вилотић, архијерејски заменик; и ђакон Никола Јанчић.

За певницом су били отац Бранислав Мишковић, старешина храма Сабора српских светитеља у Руми,  карловачки богослови и богослови Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Епископ Лаврентије је честитао оцу Николају на новом подвижнику и молитвенику, а монаху Висариону поручио да велики племенит подвиг само са Богом бива јачи од сваке невоље и сваког искушења.  -Имајте на уму Христа Господа; у свакој невољи само се прекрстите и Њега помените, казао је Преосвећени Владика г. Лаврентије, очински храбрећи младог Висариона и дарујући му Охридски пролог Светог владике Николаја Охридског и Жичког. 

После чина монашења, за трпезом се први обратио архимандрит и настојатељ манастира Радовашнице Николај, који је подсетио да је ово дванаесто монашење у овом манастиру (десет монаха и две монахиње) за време архипастирске службе владике Лаврентија.

Игуман манастира Бешенова архимандрит Арсеније казивао о монашком подвигу и свом ученику, сада монаху Висариону, који није само учио, него је и у свом срцу разгорео жар Христове науке и Јеванђеља.

Овом приликом бележимо и труд монахиње Евгеније на унутрашњем уређењу конака, као и пратећих објеката у саставу манастира, на уређењу фасаде новог и претходног конака, на чему је Епископ шабачки Лаврентије заблагодарио.

Монашењу су присуствовали архимандрит Филимон из манастира Коане, родитељи и најближи сродници и пријатељи, школски другови.

З. Зец