Мирише кандило, а молитва је у току.
Људи се моле, а једна старица усамљено седи на клупици. У рукама држи штап који је, чини се, њен највећи ослонац.
Њено име је монахиња Марија. На Косово је, на дан кад сам је
упознала, осамдесетогодишња монахиња из Миљкова дошла први пут.
Док је трајала служба, села сам поред ње. У кратком
разговору ми је тихо, већ немоћног гласа говорила о животу монахиње, али и о
Косову.
Питала сам је оно што сам хтела да питам све Србе који су
били на Косову - има ли потребе да се доказује да су Дечани и Грачаница српска
баштина?
Док сам посматрала њене старе руке, већ огрубеле од рада,
сетила сам се свих шарлатана - политичара о којима пишемо свакодневно. Сетила
сам се изјаве Јанковића која ме је згранула - упитан да прокоментарише то што
се манастири Грачаница и Дечани наводе као косовска баштина, он је рекао да је
"на Србији да докаже да то није тако".
Питала сам се шта ту има да се доказује, још тада, а онда
још једном док сам седела пред старицом у монашкој хаљини.
Као из топа, до тада погнуте главе, погледала ме је у очи и
рекла:
- Нема ту шта да се доказује, хвала Богу да је српско!
Свашта! - рекла ми је кратко, а на питање шта за Србију значи Косово и
Метохиња, рекла је оно што мисли готово сваки Србин:
- Косово је српско. И даље мислим то ма шта други говорили.
Наравно да је српско, и да ће увек бити српско. И прелепо је, нема шта. Одувек
сам желела да дођем овде, и иако сам већ уморна, лепо ми је овде. Осећам мир -
рекла је монахиња из Миљкова.
Поменувши умор, скупила је у песницу дланове. Видела сам бол
у њеним очима, па се сетих да је питам како уопште изгледа живот једне монахиње.
- Добро је, ради се сваког дана, имамо башту и стоку. Сваки
дан је служба, држим се, али сам много радила. Али шта цу, радим колико могу и
то ме и одржава - рекла је кратко монахиња Марија.
Марија није много говорила. Неко време смо једна поред друге
само седеле, не говорећи. Ја нисам питала, она није говорила. Размишљала сам о
лекцији коју је одржала политичарима, младима, целој Србији и мени лично. Тек
тако, једна реченица погурене старице за мене је ставила печат на све полемике.
Извор: Еспресо
Нема коментара:
Постави коментар