У Загребу је, од 7. do 8. децембра 2017. године, одржана
годишња конференција Групе Европске народне партије о интеркултуралном дијалогу
са Црквама и верским заједницама.
Тема јубиларног 20. заседања била је Од разумевања до сарадње - Промовисање међурелигијских сусрета како би се суочили са глобалним изазовима. На скупу су, између осталих, узели учешћа председник Хрватског сабора г. Гордан Јандроковић, pремијер Републике Хрватске г. Андреј Пленковић, министри у Влади Републике Хрватске, посланици Хрватког сабора и Европског парламента, представници Цркава и верских заједница из Европе и Хрватске. Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије говорио је на петој сесији, на којој су учествовали и Митрополит француски Васељенске патријаршије г. Емануил, државни секретар у Министарству вањских и европских послова гђа Здравка Бушић, директор канцеларије Фондације Конрад Аденауер у БиХ г. Карстен Думел.
Тема јубиларног 20. заседања била је Од разумевања до сарадње - Промовисање међурелигијских сусрета како би се суочили са глобалним изазовима. На скупу су, између осталих, узели учешћа председник Хрватског сабора г. Гордан Јандроковић, pремијер Републике Хрватске г. Андреј Пленковић, министри у Влади Републике Хрватске, посланици Хрватког сабора и Европског парламента, представници Цркава и верских заједница из Европе и Хрватске. Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије говорио је на петој сесији, на којој су учествовали и Митрополит француски Васељенске патријаршије г. Емануил, државни секретар у Министарству вањских и европских послова гђа Здравка Бушић, директор канцеларије Фондације Конрад Аденауер у БиХ г. Карстен Думел.
Обраћајући се скупу Митрополит је истакао да „концепт
религијског плурализма, у којем се свест о властитим духовним коренима не мења
и не умањује, треба да обезбеди „стабилан“ суживот више религија на истом
простору и да укаже да су све религије „једнаке“ у правном смислу, то јест да
су, под одређеним уветима, све признате и једнако третиране од стране закона
једне Државе.“
Митрополит је рекао да и „данас, као и у библијска времена,
крајеугаони камен људског суживота остаје принцип који је исцрпно дефинисао
Хосе Ортега и Гасет: „Цивилизација је пре свега воља за суживотом“. Међутим,
воља за суживотом пре свега претпоставља као обавезни предуслов признавање
другоме права на живот.“
Говорећи о одговорности хришћана и хришћанских лидера у
процесу помирења Митрополит је нагласио да „не треба стварати лажну илузију да
је у хришћанству (и генерално у свим религијама) све добро устројено и да оно
што се дешава у савременом друштву није повезано са стањем унутар светског
хришћанства и других великих религија. Јасно је да одговорност за стање у свету
сносе и хришћани. Проблеми савременог света нису повезани само са слабљенем
вере међу људима, него и са унутрашњим болестима самог хришћанства (и других
религија) у његовој човечанској природи. У праву је К. Густав Јунг када
констатује да: „уколико се у свету уочава недопустиво мало промена на боље,
узрок томе заиста није фундаментални програм хришћанства, није Сам Христос,
него су узрок томе хришћани“.
Постављајући питање: „Шта ми верски лидери треба да урадимо
да дође до помирења?“, Митрополит је дао следећи одговор: „Треба да се држимо
оних првих речи у Јеванђељу, а оне гласе Покајте се, јер се приближи Царство
Небеско. Треба да будемо оно што проповедамо да јесмо“.
Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
Нема коментара:
Постави коментар