понедељак, 07. август 2017.

Велика кнегиња Марија Николајевна Романова

Кнегиња је била задивљујуће лепа: имала је светлосмеђу косу и велике тамноплаве очи, које су у породици од милоште звали „Машкини тањирићи“. С. Ја. Офросимова, царичина дворска дама је са усхићењем писала о Марији: „Слободно можемо рећи да је руска лепотица. Висока, лепе грађе, са густим свиластим обрвама, изразитим руменилом на светлом руском лицу, била је посебно драга руском срцу. Гледаш је и призор ње, одевене у руски бојарски сарафан се сам намеће <…> Она је весела и жива, али се још увек није пробудила за живот; у њој се крије неубухватна снага праве руске жене“.

Као и старије сестре, Марија се одликовала скромношћу, једноставношћу, срдачношћу и добротом. О карактеру кнегиње М. К. Дитерихс је писао: „Велика кнегиња Марија Николајевна била је најлепша девојка, типично руска, добродушна, весела, са сталоженим карактером, сусретљива. Умела је и волела да поприча са сваким, а посебно са простим људима. Током шетњи у парку обично би она започињала разговоре са војницима-чуварима, испитивала их и изузетно памтила, како се чија супруга зове, колико деце, колико земље имају, итд. Са њима је увек имала пуно заједничких тема. Због своје једноставности, у породици је добила надимак „Машка“; тако су је звале сестре и царевић Алексеј Николајевич.“

Пријатељица њихове мајке, Лили Ден је говорила, да Марија није била толико жива, као њене сестре, али је зато имала истанчан поглед на свет и увек је знала шта жели и зашто. Попут старијих сестара, током Првог светског рата Анастасија и Марија су обилазиле рањене војнике у болницама. Шиле су рубље за војнике и њихове породице, и материјал за превијање. Обе су жалиле што због младих година, нису могле да постану праве сестре милосрђа, попут великих кнегиња Олге и Татјане. Обавезе млађих сестара биле су да орасположе рањене војнике. Марија је пре бирала да седи код узглавља и разговара са војницима о њиховим породицама, деци. Скоро све их је познавала по имену.

Без обзира што је била млада годинама, велика кнегиња је поседовала изузетну храброст, коју је пројавила у страшним данима револуције. Ана Тањејева је писала: „Никада нећу заборавити ноћ, када је неколицина верних пукова ( Сводни, конвој Његовог Величанства, Гарда и артирељија) окружила дворац, пошто су се побуњеници са митраљезима у гомилама приближавали дворцу, уз претњу да ће све дићи у ваздух. Царица је увече седела крај моје постеље. Тихо, огрнувши се белом марамом, изашла је са Маријом Николајевном до пукова који су се спремали да напусте дворац. Можда би они и отишли те ноћи, да није било Царице и Њене храбре Кћери, које су са смирењем до поноћи обилазиле војнике, бодриле их топлим речима, заборављајући при томе на смртну опасност којој су биле изложене“. У тренутку стрељања, Марија је стала иза мајке.



































Извор: Православие.ру

Нема коментара:

Постави коментар