СЛОВО О БОЖАНСКИМ ВИЂЕЊИМА И ОТКРОВЕЊИМА 5

Године 1894. у манастиру Дионисијату живео је један изванредан монах, старац Јаков. Био је то човек врлине, подвига и поузданости. Једном приликом, док је био будан, у паузи између јутрења и Литургије, изгледало му је да се обрео у дворишту које се налази иза светог храмовног олтара. Видео је целокупно манастирско братство (око стотину монаха) у обличју хрпе омлаћеног жита, и видео је Часног Претечу, њиховог заштитника и покровитеља, који је изашао из храма носећи у рукама дрвену вијалицу.

И гле, видео је божанственог Крститеља како монахе овог манастира вије по ваздуху као да су хрпа жита. Неки од њих су као плодови пали на земљу, док је друге (ту је добри старац заплакао) ветар развејао као плеву и однео према мору. Кад је вијање завршено, плодоносни монаси су се поклонили Часном Претечи, који се вратио у цркву.

***

Један пустињак причао је свом брату: „Оче мој и брате, не знам како, али ја, недостојни, удостојио сам се да ме причести ангео Господњи. Најпре сам видео неку светлост, а затим се појавио ангео носећи Пречисте Дарове. Не могу да схватим како се то догодило...”

***

Манастир Дионисијат има на Халкидику један метох који се зове Возина. У периоду од 1919-1920. године економ овог метоха био је старац Нифон, а његов помоћник био је отац Лазар. Једног дана овамо је дошао неки сељак, носећи на магарцу две козје мешине са уљем, од којих је свака тежила осамдесет ока. Сељак их је предао оцима:

„Мој отац је”, рекао је он, „умро пре месец дана. Три пута узастопно видео сам га у сну и увек ми је говорио: 'Јанисе, чедо моје, напуни две мешине уљем и однеси их дионисијатском економу. Дај му и оно велико маслиново стабло које се налази на међи нашег имања. Ја сам га узео од тог манастира којем и припада. Учини то без оклевања да би моја душа нашла мир, јер се много мучим...”


Извор: Старечник