На Светој Литургији је присуствовао велики број људи, мјештана – парохијана парохије паштровско – тудоровићке, вјерних из околних приморских мјеста као и самих гостију острва, иако је острво хотелски комплекс затвореног типа, што само по себи мјештанима и другима отежава и оспорава слободан приступ и кретање острвом.
На крају Свете Литургије вјернима се прво обратио отац
Климент са ријечима „ Срећан и благословен празник браћо и сестре, нека је свима на здравље и на спасење Света
Литургија, ево да пожелимо добродошлицу нашем новом пароху Драгославу Ракићу,
који је на својој претходној парохији Кучко-братоножићкој својим пастирским и
мисијским радом на обновљењу храмова, црквеног живота и оснивању школа
вјеронауке забиљежио велике успјехе и похвале. Ми желимо да се осјећа
добродошлим, и да се на исти и још бољи начин оствари овде на новој парохији.
Велика је част што је своју прву Свету Литургију служио данас са нама у овој
великој светињи, цркви Светог Архиђакона Стефана, па ево позивамо га да вам се
обрати“.
Преузевши ријеч, свештеник Драгослав Ракић се прво обратио
са ријечима благодарности оцу Клименту на дивним жељама, благословима и
добродошлици, уз које се представио и исказао благодарност свима присутнима на
доласку, као и жељу да сви заједно препознамо исти циљ, смисао и потребу мисије
цркве на овим просторима, као и наставак започете мисије и рада претходног
пароха оца Синише Смиљића, те додао „Нека је срећно и благословено ово наше
сабрање, ево налазимо се у периоду великих празника Господњих, благодатног
сједињења Живога Бога са човјеком и творевином Његовом, рађајући цркву кроз
Апостоле своје и ширећи је мисијом њиховом кроз сваку шару земаљску. Нека је
срећан и благословен и данашњи празник и дан посвећен Свим Светима, свима онима
који су својим животом посвједочили све оно на шта Господ позива свакога од
нас, на пуноћу, исправност и чистоћу нашег живљења, православног начина живота
и исповиједања. Православна црква као и иначе што не заборавља ни једну душу
праведну а нарочито светитеље своје у данашњи дан прославља Све Светитеље и
угоднике Божије, не само због њих самих, јер они су већ прослављени и задобили су висине, земаљске нетрулежним
моштима својим и Небеске свјетлошћу озарених душа својих, својим православним,
правилним исповједањем… А само празновање је почело са првим гоњењима хришћана
када се свекодневно број светитеља и угодника Божијих увећавао, страдалничким
исповиједањем вјере у живога Бога, од којих је први и сам Свети Архиђакон
Стефан који нас је данас све позвао на исповиједање вјере у његовом храму… Данашње празновање као и свако друго има за
циљ нешто узвишеније, дубљеи веће а то јесте да свакога од нас позове и нагна
на размишљање о томе гдје се ми налазимо на том путу ка Небеским и вјечним
одајама којим су ти светитељи ходили, какве ћемо ми плодове убирати, гдје смо
ми у том православном исповиједању и начину живљења… Тек ако свака пора нашег
бића, свакодневнице, кретања, мисли, душе, удова, буде прожета са присутношћу
Божијом, са благодаћу Божијом онда и добре и узвишене плодове можемо очекивати…
Чуо сам да је овде било и неких искушења, а знамо да искушења могу разне поруке
слати, као што су казна, опомена, позив на преумљење, на промјену мисли,
понашања, дјелања. Сва овоземаљска сабрања као и ово наше данашње када је прожето
благословом Божијим и благодатном присутношћу Његовом имају свој узвишени,
коначни, дубљи и прави смисао… а чуо сам и то да је овде било некаквих литија
предвођених демоским ликовима са вилама сатанаским које по својој символици
свакога ко се у таквој литији налази низводи у тамне адске одаје јер за ким
овде ходимо са њим ћемо и у вјечности обитавати. Јер иако је то под видом
фолклора дубоки смисао тога је безазлено и слијепо одрицање Бога и Лика Његовог
и поклањање и призивање демоских сила на ово мјесто, крај околину… А ево
свједоци смо нажалост ових дана, великих страдања овде у паштровићима, ја нећу
закључивати, али ви свакако размислите, да ли то можда могу бити плодови и
исходи тих и таквих дјелања… Треба да се молимо живоме Богу, Творцу неба и земље
да нађе милости за наше душе,треба да ридамо над својим дјелима да бисмо
Господа и љубав Његову умилостивили и повратили на нас на наше мјесто и
околину… Али за то имамо и Све Свете Његове као и Светог Архиђакона Стефана,
заштитника овога краја, да им се молимо за посредиштво пред Њим на том нашем путу и поравнавању стаза ка
вјечности…“
По завршетку Свете Литургије подијељена је нафора као и
иконице које је парох припремио својим парохијанима за успомену на прво
званично богослужење, те све присутне позвао на освећење Саборног храма
Вазнесења Господњег на Ублима у Кучима, када ће бити и званична примопредаја на
његовој претходној парохији.
Сабрање је настављено у порти цркве гдје су чланице Кола
православних сестара парохије приредиле дивно послужење за све присутне, а у
част добродошлице новог пароха са појединим локалним специјалитетима међу
којима и традиционалне преукусне руштуле.
ПАРОХИЈА ПАШТРОВСКО – ТУДОРОВИЋКА
Нема коментара:
Постави коментар