У име Оца и Сина и Светога Духа!
После Вазнесења Господњег апостоли су једнодушно пребивали
заједно у молитви. И десетог дана, на дан Педесетнице Свети Дух је видљиво, у
обличју огњених језика сишао на њих и Његово посебно дејство се испољило у
нарочитом дару, кад су апостоли почели да благовесте Реч Божију с изузетно
великом силом и благодаћу на различитим језицима.
Људи „из свих народа“, који су се тог дана окупили у Јерусалиму одједном су разумели говор апостола, премда су ови претежно били из Галилеје. Овај догађај је обележио рођење Цркве Божије – заједницу апостола, Христових ученика, испунила је благодат Светог Духа (в.: Дап. 2, 1-6).
Целокупна историја Цркве јесте историја деловања Светог
Духа. Преподобни, свети оци и учитељи Цркве су полагали цео свој живот како би
стекли дарове Светог Духа и Божанску благодат, како би је сачували и спасили од
отровних примеса, лажних учења и греховне прљавштине. У то су улагали сав свој
живот, као и апостоли. Као што смо и сви ми, који смо се данас окупили у храму
Божијем, на то призвани.
Божански апостоли су почели да говоре разним језицима и неки
људи су то погрешно схватили или су лукаво покушали да их исмеју говорећи се:
„Напили су се слатког вина“ (в.: Дап. 2, 13). И овај однос нам је познат; често
људи које волимо, који су дуги низ година повезани с нама заједничким животом
или радом, чак и добрим делима, одједном почињу да исмевају хришћане кад
проговоримо језиком Божанске љубави који је њима непознат.
Свети Дух делује у хришћанима, а људи који су лишени ове
благодати не могу то ни да схвате, нити да издрже, већ покушавају да исмеју,
често због неразумевања. Међутим, Дух Божанске благодати делује и на њих, само
што ми треба да покажемо апостолску ревност и да уложимо труд како бисмо ову
Божанску благодат носили по целом свету.
Свети Дух обједињује, исцељује људе од слепила и дарује им
истинску снагу и душевно здравље. Он исцељује све око Себе; а ђавољи дух,
напротив, све уништава, разара, скрнави и трује. Видимо како данас пати мала
црква, породица. Зашто? Пре свега због недостатка благодати Светог Духа.
Благодат Светог Духа напушта наша срца због нашег немара и долази ђаво и
сугерише нам разноразне страшне и одвратне мисли и грехове: сумњу, злобу,
завист, поквареност и похлепу; све више нас обузима дух блуда и среброљубља.
Покушавамо да спојимо у себи благодат Божанског Духа и
служење овом свету, али је то немогуће, исто као што је немогуће помешати чисту
изворску воду и прегорело машинско уље или мазут, то је безуспешно; извор
Божанске благодати се прља и више не тече „жива вода“ из наше утробе, као што
је Христос говорио: „Који у Мене верује, из утробе његове потећи ће реке воде
живе“ (Јн. 7, 38). Данас смо то чули у Јеванђељу.
Реке Божанске благодати... Својим греховним животом често
цементирамо ове реке, засипамо их камењем, као што су то богоборци у совјетско
време чинили са светим изворима, засипамо их земљом греха и трулежи и ови
извори гасну у нама.
На дан Свете Тројице, као и на Божић и Васкрс, у цркви се
може видети велико мноштво људи; и многи од њих су, што је сасвим очигледно, људи
који нису нарочито уцрквљени. На дан Свете Тројице Божански Дух који још увек
живи у овим људима, подиже их из греховног сна и приморава их да дођу, понекад
буквално да допузе до цркве. Као рањени војници у пустињи ови људи изранављени
својим греховима, у пустињи греха пузе ка извору Божанске благодати како би и
свој извор очистили од прљавштине, трулежи, греха и ђавољег отрова.
То је веома радосно и Господ нам још једном дарује чудо: и
на све нас заједно с апостолима силази Божански Животворни Свети Дух и ми
ујединивши се, без обзира на своје грехове „једним срцем и једним устима
опевамо Беспочетног Оца и Сабеспочетног Сина и Саприсносушног и Пресветог Духа,
Тројицу Једносушну, Животворну и Нераздељиву.“
Амин.
Jeромонах Игнатиjе (Шестаков)
Jeромонах Игнатиjе (Шестаков)
Са руског Марина Тодић
Православие.ру
Православие.ру
Нема коментара:
Постави коментар