КАТИЗМА 14.
(Псалми 101-104)
Псалам 101.
Молитва сиромаха, када изнемогне и
пред Господом излије мољење своје.(МТ: Псалам 102)
- ГОСПОДЕ, услиши молитву моју,
и вапај мој Теби да дође. - Не одврати лице Твоје од мене;
у који дан сам жалостан, приклони ми ухо Твоје;
у који дан Те призовем, брзо ме услиши. - Јер ишчезоше као дим дани моји,
и кости моје као сува грана сасушише се. - Покошен бих као трава, и исахну срце моје,
јер заборавих јести хлеб свој. - Од гласа уздисања мога,
прилепи се кост моја телу моме. - Постадох сличан роди пустињској,
бејах као ноћна врана на зидинама; - бдијах и бих као птица,
усамљена на крову (куће). - Сав дан ми се ругаху непријатељи,
и који ме хвалише заклињаху се против мене. - Јер прашину као хлеб једох,
и пиће своје са плачем мешах, - од лица гњева Твога и љутње Твоје,
јер уздигавши, низвргао си ме. - Дани моји као дим проћоше,
и ја као трава изсахнух. - А Ти, Господе, до века остајеш,
и спомен је Твој из нараштаја у нараштај. - Ти уставши помиловаћеш Сион,
јер је време смиловати се на њега, јер је дошло време. - Јер благоволише слуге Твоје за камење његово,
и на прах његов смиловаће се. - И уплашиће се народи Имена Господњег,
и сви цареви земаљски славе Твоје. - Јер ће сазидати Господ Сион,
и јавиће се у слави Својој. - Погледа на молитву смирених,
и не понизи мољење њихово. - Да се напише ово потоњем нараштају,
и народ који (га) гради хвалиће Господа. - Јер приниче са висине свете Своје,
Господ са неба на земљу погледа, - да чује уздисање сужања,
да одреши синове усмрћених. - Да би објавили на Сиону Име Господње,
и хвалу Његову у Јерусалиму, - када се саберу народи заједно,
и цареви да служе Господу. - Одговорио му је на путу моћи његове:
Малобројност дана мојих објави ми; - не узведи ме у прополовљење дана мојих,
кроз нараштај нараштаја лета су Твоја. - У почетку си Ти, Господе, земљу основао,(1)
и дела руку Твојих су небеса. - Она ће проћи а Ти остајеш;
и све ће као одећа овештати,
и као хаљину савићеш их, и измениће се. - А Ти си исти, и година Твојих неће нестати.
- Синови слугу Твојих настаниће се,
и семе њихово до века добро ће напредовати.
Јевр. 1, 10-12
------------------
Псалам 102.
Давидов, (Псалам).(МТ: Псалам 103)
- БЛАГОСЛОВИ, душо моја, Господа,
и све што је у мени Име свето Његово. - Благослови душо моја Господа,
и не заборављај сва уздарја Његова. - Који очишћује сва безакоња твоја,
и исцељује све болести твоје. - Који избавља од трулежи живот твој,
Који те венчава милошћу и добротама. - Који испуњује добрима жеље твоје,
обновиће се као у орла младост твоја. - Чини милостињу Господ,
и суд свима онеправдованима. - Казао је путеве Своје Мојсију,
синовима Израиљевим вољу Своју. - Милосрдан је и милостив Господ,
дуготрпељив и много милостив. - Неће се до краја гњевити,
нити ће до века срдити се. - Није нам по безакоњима нашим учинио,
нити је по гресима нашим узвратио. - Јер по висини неба од земље,
утврдио је Господ милост Своју на онима који Га се боје. - Колико је далеко исток од запада,
удаљио је од нас безакоња наша. - Као што милује отац синове,
помилова Господ оне који Га се боје. - Јер Он позна саздање наше,
сети се да прах јесмо. - Човек је као трава, дани његови,
као цвет пољски, тако прецвета. - Јер изиђе дух из њега, и нема га,
и не познаје више место своје. - А милост је Господња од века до века на онима који Га се боје,
и правда је Његова на синовима синова - оних који чувају завет Његов,
и памте заповести Његових да их извршују. - Господ је на небу припремио престо Свој,
и Царство Његово влада над свима. - Благословите Господа сви Анђели Његови,
моћни снагом творећи реч Његову,
да чујете глас речи Његових. - Благословите Господа све Силе Његове,
служитељи Његови творећи вољу Његову. - Благословите Господа сва дела Његова.
На сваком месту владавине Његове,
благослови душо моја Господа.
Псалам 103.
Давидов, (о светскоме битију).(МТ: Псалам 104)
- БЛАГОСИЉАЈ, душо моја, Господа.
Господе, Боже мој, узвеличао се јеси веома.
У славу и величанство обукао се јеси, - светлошћу као хаљином одеваш се,
простиреш небо као кожу, - Који водама покриваш висине његове.
Поставио си облаке за подножје Своје,
ходиш на крилима ветрова. - Који чиниш Анђеле Своје духовима,(1)
и служитеље Своје пламеном огњеним. - Земљу утемељујеш на тврђи њеној,
неће се поколебати до века; - бездан је као хаљина огртач њен,
и на горама воде се заустављају. - (Оне) беже од заповести Твоје,
и уздрхте од гласа грома Твога. - Узлазе на планине и силазе у долине,
на место које си им одредио. - Границу си поставио коју неће прећи,
нити ће се вратити да поплаве земљу. - Ти изводиш изворе у долинама,
између планина протичу воде. - (Оне) напајају све звери пољске,
очекују је јелени за жеђ своју. - Птице небеске крај њих се настањују,
и између стена чују се гласи (њихови). - Напајаш горе са висина Својих,
наситиће се земља од плодова дела Твојих. - Проузрасташ траву за стоку,
и зелен на службу људима,
да произведу хлеб из земље, - и вино весели срце човека;
да уљем улепша лице своје,
и хлеб срце човека укрепљује. - Наситиће се (влагом) дрвеће пољско,
и Ливански кедри које си засадио. - Тамо ће птице гнезда (своја) свити,
родино обиталиште предводи их. - Горе високе дао си јеленима,
стена је прибежиште зечевима. - Створио си месец за времена,
сунце познаје залазак свој. - Простиреш таму, и настаје ноћ,
у њој излазе све звери шумске, - лавићи што ричу и грабе,
и себи храну од Бога траже. - А кад се сунце роди, сакупљају се,
и одлазе да легну у оборе своје. - Тад излази човек на дело своје,
и на посао свој до вечера. - Како су величанствена дела Твоја, Господе!
све си премудрошћу створио;
испуни се земља творевине Твоје. - Ово је море велико и пространо,
тамо су гмизавци којима броја нема,
животиње мале и велике. - Тамо лађе плове,
и кит онај којег си створио да се игра у њему. - Све од Тебе очекује,
да им дајеш храну на време (своје), - кад им дадеш, они се окупљају.
Када отвориш руку Твоју, све и сва се испуњује добротом. - А када лице Твоје окренеш, смуте се (и колебају);
кад им одузмеш дах њихов они нестају,
и у прах се свој враћају. - Кад им пошаљеш Духа Твога, опет се изграђују,
и (тако) обнављаш лице земље. - Нека је довека слава Господња,
радоваће се Господ делима Својим. - Он Који погледа на земљу, и чини да се тресе;
Који се дотиче гора , и оне се диме. - Певаћу Господу у животу моме,
псалмопојаћу Богу моме докле постојим. - Њему ће мио бити разговор мој,
и ја ћу се радовати Господу (своме). - Нека нестану са земље безбожници,
и безаконици да их више не буде.
Благосиљај, душо моја, Господа.
Јевр. 1, 7
-----------------------
Псалам 104.
Алилуја (јевр. Халелу-Јах=Хвалите Господа).
(МТ: Псалам 105)
- ИСПОВЕДАЈТЕ се Господу, и призивајте Име Његово;
објавите у народима дела Његова; - певајте Му и псалмопојте Му,
казујте сва чудеса Његова. - Хвалите се Именом светим Његовим;
нека се радује срце оних који траже Господа. - Тражите Господа и оснажите се,
тражите лице Његово свагда. - Спомињите чудеса Његова која је учинио,
дивоте Његове и судове уста Његових, - семе Аврамово слуге Његове,
синови Јаковљеви изабрани Његови. - Он је Господ Бог наш,
по свој земљи судови су Његови. - Опомиње се до века завета Свога,
речи коју заповеди хиљадама нараштаја, - коју завешта Авраму,
и заклетве Своје Исаку, - и постави је Јакову за заповест,
и Израиљу за завет вечни, - говорећи: Теби ћу дати земљу Хананску,
удео (одмерени) наслеђа вашег. - Кад они бејаху бројем мали,
малобројни и дошљаци у њој, - и прођоше из народа у народ,
и из царства у народ други, - не допусти човеку да им учини неправду,
и због њих цареве изобличи: - Не дотичите се помазаника мојих
и пророцима мојим не чините зла. - И призва глад на земљу,
сваку набавку хлеба укиде; - посла испред њих човека,
као роб би продан Јосиф. - Понизише у окове ноге његове,
гвожђе прође душу његову, - докле не дође Реч Његова,
Реч Господња опроба (=провери) га. - Посла цар (=фараон), и одреши га,
кнез народа и ослободи га. - Постави га господарем дома његова,
и начелника свег имања његовог, - да научи кнезове његове као себе,
и старешине његове да умудри. - И уђе Израиљ у Египат,
и Јаков се настани у земљи Хамовој. - И узрасте (Господ) народ свој веома,
и ојача га већма од непријатеља његових. - Преокрену срце његово (=Хамово) да омрзне народ Његов,
да учини зло слугама Његовим. - Посла Мојсија слугу Свога,
Арона којега изабра Себи. - Стави у њих речи знамења Својих,
и чудеса својих у земљи Хамовој. - Посла таму и помрачи (их),
јер преогорчише речи Његове. - Претвори воде њихове у крв,
и помори рибе њихове. - Произведе земља њихова жабе,
у ризницама царева њихових. - Рече, и дође псећа мува,
и комарци у све пределе њихове. - Окрену кише њихове у град,
огањ спаљујући у земљи њиховој. - И удари винограде њихове и смокве њихове,
и сатре свако дрво области њихове. - Рече, и дође скакавац
и гусеница, којима не беше броја, - и поједоше сву траву у земљи њиховој,
и поједоше плод земље њихове. - И погуби свако прворођено у земљи њиховој,
првину сваког бола њиховог. - И изведе њих (=Израиљ) са сребром и златом,
и не беше у племенима њиховим (=јеврејским) болник. - Обрадова се Египат одласку њиховом,
јер страх њихов нападе на њих. - Распростре облак за покров њихов,
и огањ да им светли ноћу. - Тражаху, и дође им птица (јаребица),
и хлеба небеског насити их;(1) - разби камен и потекоше воде,
потекоше у безводним (местима) реке. - Јер се опомену речи свете Своје
Авраму слузи Своме, - и изведе народ свој у радости,
и изабране Своје у весељу. - И даде им земље незнабожаца,
и трудове народа наследише, - да би чували заповести Његове,
и закон Његов да истражују.
Слава, И сада: Алилуја!
-------------------
Јв. 6, 31
-------------------
Нема коментара:
Постави коментар