Ова вредна и изузетна споменица у издању је Епархије ваљевске и са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина.
Духовним беседама цркве у Убу, које су биле посвећене
успомени на оца Арсенија, присуствовао је и Његово Преосвештенство Епископ
ваљевски г. Милутин. Убска црквена сала била је премала да прими све поштоваоце
оца Арсенија.
-Благодарим Господу што нас је вечерас окупио овде у Убу на
промовисању „Књиге о Арсенију“. Благодаран сам и проти Митру, који је ову
споменицу урадио потпуно искрено и свим срцем. Преносим вам утиске „људи од
књиге“, који кажу да је она урађена тако да може бити пример и мерило како се
пише књига са овом темом. Говорити о оцу Арсенију веома ми је тешко. Зато бих
рекао коју реч о монаштву. Бити монах значи бринути се и чинити подвиг да се
сачува душа и душе многих за живот вечни у Царству Божјем. Поред свих врлина
којима се може окитити један монах, сматрам да је скромност права мера и
највећа врлина, а отац Арсеније је био веома скроман, део је из слова владике
Милутина на промоцији „Књиге о Арсенију“ у Убу.
Окупљенима се обратио аутор „Књиге о Арсенију“
протојереј-ставрофор Митар Миловановић: -Оца Арсенија знам скоро па цео свој
век. Био је то скроман, једноставан српски калуђер, неуморни неимар, брижан и
радостан, човек са богољубивом дечјом душом, врли духовник какве данас ретко срећемо.
Имао сам жељу, потребу и благослов Владике ваљевског г. Милутина да напишем ову
књигу и тако се одужим свом великом пријатељу оцу Арсенију. Благодарим новом,
по годинама младом, али веома пријатном, мудром и гостољубивом игуману оцу
Филимону и нећу погрешити ако кажем да је отац Арсеније добио достојног
наследника на трону игумана каонске обитељи.
У уводном делу духовних беседа о оцу Арсенију своје утиске о
току израде књиге поделили су са
присутнима срадници проте Митра на овом богоугодном делу гђица Живана
Баратовић, директор убске Основне школе, и ђакон Александар Мандарић,
вероучитељ.
Ученици веронауке убске Гимназије читали су одабране делове
текста из „Књиге о Арсенију“, а црквени хор „Пресвета Богородица Тројеручица“
отпојао је неколико духовних песама.
На промоцији књиге, своја сведочења о љубави према манастиру
Каона и пријатељству са оцем Арсенијем изложили су г. Сава Којић и г. Бора
Билали, чији се прилози налазе у „Књизи о Арсенију“. -Данас ми се мој добри
Арса, који је овде са нама, смешка као малом детету, које је коначно прихватило
његову поуку изречену само неколико дана пре његовог страдања: „Чедо моје,
пролазни смо на овом свету. Прах праху, све је небитно – душу сачувај, све је у
Божјим рукама!“ Данас и овде, када његов
дух осећам међу нама, желим да захвалим проти Митру на овој књизи. Хвала и оцу
Филимону, а на свему захваљујем и добром владици Милутину, речи су г. Саве
Којића из Владимираца.
-Познанство са оцем Арсом ми је много значило у животу и у
тешким и у лепим моментима мога живота. И данас дању очекујем да се Арса појави
у дворишту, окрене ауто и оде у журби, ако ме кући не затекне. Недостаје отац
Арса, али је и увек присутан, сведочења је Боре Билалија који је испричао и
неколико анегдота о оцу Арсенију изазвавши пријатно расположење присутних.
На крају нам се обратио архимандрит Филимон, настојатељ
манастира Каона, који је посведочио о многим детаљима непосредно пред и након
трагичне смрти оца Арсенија и током преузимања управе над манастиром. Игуман
каонске обитељи позвао је присутме да посете манастир Каону кад год пожеле јер
тамо и даље обитава отац Арсеније у сваком педљу манастирског комплекса, у који
је уложио целог себе.
Након слова благодарности духовника хришћанске заједнице у
Убу, завршене су Духовне беседе Цркве Уб на којима је представљена „Књига о
Арсенију“.
Извор: Епархија ваљевска
Нема коментара:
Постави коментар