Постојала су два Декапоља: један близу Галилеје у Палестини
који спомиње свети еванђелист Матеј (Мт. 4, 25), и други у Исавријској
покрајини. Из овог Исавријског Декапоља бејаше свети Григорије Декаполит,
учитељ овог преподобног Јована о коме је реч. Омрзнувши свет и заволевши Христа
од младости, овај свети Јован оде к светом Григорију Декаполиту. Свети
Григорије га замонаши, и он остаде поред њега подвизавајући се и у свему
служећи Богу. И он беше толико смирен и послушан, и за свако добро дело
ревносан, да се духовни отац његов свети Григорије радоваше због њега и
слављаше Бога.
Када злочестиви цар Лав Јврменин обнови јерес иконоборску и
подиже гоњење на Цркву Христову, преподобни Јован дође у Цариград са својим
учитељем светим Григоријем, и заједно са свитем Јосифом Песмописцем иђаху по
граду утврћујући православне у благочестивом и непоколебљивом исповедању вере.
Затим свети Јосиф би послат у Рим, који не достиже пошто га јеретици ухватише и
у оковима на Криту задржаше. А ускоро се и свети Григорије престави у Господу.
Преподобни пак Јован, оставши у Цариграду, подвизаваше се у уобичајеним
трудовима, старајући се не само о свом спасењу него и о спасењу других. А кад
се после извесног времена блажени Јосиф ос-лободи тамнице и окова и врати у
Цариград, преподобни Јован оде ка Господу да прими награду за трудове своје.
Свети Јосиф га сахрани чесно близу гроба светог Григорија. А кад се потом свети
Јосиф пресели из града у усамљено безмолвно место, недалеко од цркве светог
Јована Златоуста, он подиже тамо цркву у име светитеља Христовог Николаја
Чудотворца, и пренесе у њу свете мошти обојих отаца, Григорија и Јована.
Нема коментара:
Постави коментар