Централном саборном архијерејском Литургијом на платоу испред Горњег Острога началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит ташкентски и узбекистански Руске Православне Цркеве г. Викентије, са Високопреосвећеним Архиепископом цетињским и Митрополитом црногорско-приморским и игуманом острошким г. Амфилохијем и Преосвећеним Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем уз саслужење бројног православног свештенства и свештеномонаштва. Литургији су присуствовали и Преосвећени Епископ диоклијски г. Кирило и Преосвећени Епископ кронштатски г. Назарије, старјешина Александро-Невске лавре.
Хиљаде вјерника присуствовало је молитвеној прослави
празника Светог Василија, који су у реду сатима чекали на поклоњење Острошком
Чудотворцу.
Након читања светог Јеванђеља сабране је ријечима празничне
бесједе поучавао владика Јоаникије који је казао да се празник Светог Василија
прославља у свјетлости Васкрсења Христовог, што доживљавамо као наставак и
продужетак васкршњег славља.
-Свети Василије Острошки је због својих врлина, своје вјере,
молитве, поста, трпљења, смирења, бриге о Цркви и пастви својој, гледајући
цијелог живота и трудећи се да угоди Богу, задобио од Бога велику милост и Бог
га је осјенио Својом свјетлошћу и силом Свога васкрсења удостојио га да буде
учесник Његове побједе над смрћу. Господ који је васкрсао и побиједио смрт, Он
је Својим васкрсењем учинио учесницима и причасницима Своје славе и Свога
васкрсења и Своје побједе над смрћу све оне који га љубе, казао је владика Јоаникије.
Он је казао да се и данашње славље уписује у књигу опширног
житија Светог Василија Острошког које исписује сам Бог вјековима, захваљујући
труду Светог Василија.
-Гледамо колико дјеце, омладине, из разних крајева вјерног
народа, људи са различитим својим бригама и мукама, са чежњама и надама, са
тешкоћама и са радостима, сви једнако приступају кивоту Светог Василија током
цијеле године, а нарочито за овај празник. Да добију Божје благодати преко
његових светих моштију и да се оснаже молитвама Светог Васлилија и да се тако
оснажени, укријепљени, просвјетљени врате својим домовима, својим пословима,
осјећајући да им Бог и Свети Василије дају снаге да носе свој крст у овоме
животу и да иду напријед. Колико је Свети Василије дјеце благословио, колико на
прави пут упутио, пут вјере, наде и љубави, на јеванђељски пут, колико је
тужних утјешио, малодушних охрабрио, колико је бездјетних родитеља благословио
те су добили потомство, те је благословом његовим ушла радост у њихове домове,
од давнина, а нарочито данас када људи имају велике породичне тешкоће. Колико
је завађене браће измирио и колико је наших тешкоћа на себе примио, заиста
светитељ Божји, рекао је владика Јоаникије и додао да је Свети Василије Божји
дар који је Бог дао српском народу у најтежа времена.
Владика Јоаникије је казао да и данас имамо многе
непријатеље Цркве Божје, као и у доба Светог Василија Острошког док је ходио по
овој земљи.
-Свако вријеме је вријеме Светог Василија. Он је са нама, он
је са Богом и са нама. Њему је Бог дао ту слободу да нас заступа својим светим
молитвама пред Престолом Божјим и да нас све просвећује и упућује на прави
јеванђељски пут спасења, казао је Владика и нагласио да се славље Светог
Василија Острошког Литургијом не завршава, него се продужава и најавио да ће
поводом празника улицама Никшића предвече проћи свечана свенародна
Световасилијевска литија.
Бројно монаштво и вјерни народ, који су се постом, молитвом
и исповијешћу припремали, примили су свето Причешће, а током свете Литургије
мала Симона коју је миропомазао митрополит Амфилохије прибројана је у ред
крштених.
Потом су архијереји благосиљали и преломили славски колач
поводом славе острошког манастира празника Светог Василија Острошког, као и
бројне славске колаче које су у славу Божју а поводом празника Светог Василија
принијели сабрани вјерници.
На крају богослужења сабране је благословио домаћин сабрања
Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије који је подсјетио да се Господ прије
свог распећа помолио да сви једно буду.
-Данас се ипуњава тај благослов Господњи. Сви смо једно и
заједно, сабрани у име Оца и Сина и Духа Светог, сусревши се са Господом,
примаћући Његово Тијело и Крв Његову, поставши једно са Њим и једно једни са
другима за вјечност и цјеливајући мошти Светог Василија Острошког које нас ево
вјековима сабирају, не само његове домаће Херцеговце и Црногорце и из других
крајева српских земаља, него и из читаве васељене сабирају се данас. Ево са
нама Митрополит ташкентски и узбекистански Викентије, Владика
будимљанско-никшићки Јоаникије, ту је наш владика Назарије из лавре Светог
Александра Невског који чува мошти нашег последњег патријарха слободне Пећке
Патријаршије Василија Бркића, који је написао Службу Светог Василија Острошког
коју и данас пјевамо. Тамо се чувају и земни остаци митрополита Василија
Петровића који се такође тамо упокојио. Ту су са нама наша браћа Руси, наша
браћа Јелини, Јермени, наша браћа Румуни који су донијели благослове велике и
дивне Румунске Цркве Божје, има православних Бугара, има Француза, Њемаца,
Италијана, са свих крајева. То је велики Божји дар и потврда да смо призвани
сви ми људи и сви земаљски народи да будемо једно, у Богу једно, у вјери једно,
у причешћу Тијела и Крви Господње једно, казао је митрополит Амфилохије.
Дајући ријеч митрополиту Викентију, митрополит Амфилохије је
подсјетио да се ускоро прославља сто година од страдања Светог цара руског
Николаја Другог, те да митрополит Викентије управо столује на мјесту гдје је
мученички пострадала царска породица Романов.
Високопреосвећени Митрополит г. Викентије преносећи
благослове и поздраве и честитајући празник Светог Василија архијерејима,
свештенству и вјерном народу од руског Патријарха, казао је да Светјејшији
Патријарх г. Кирил воли Црну Гору, братску Српску Православну Цркву.
-Радујем се када видим како смо се овдје сабрали да се
молимо Богу и прослављамо дивног светитеља, Светог Василија Острошког у данима
празновања Пасхе Христове. Господ Исус Христос је ради нас људи и ради нашег
спасења претрпио страшну смрт и муке да би нама отворио пут у Царство небеско.
Људи су током вјекова проникли у дубину подвига и смисла крсне жртве и
Васкрсења Господа и Спаса нашег Исуса Христа, они су препознали велику љубав
Божју према роду људском и тиме нам је Господ даровао вјечни и блажени живот и
зато су се током вјекова многи подвижници трудили да задобију те добродјетељи
које нам је оставио Господ Христос. Пред нама су данас и славимо подвиге и
трудове Светог Василија Острошког, који се у своме животу подвизавао и трпио
разна искушења која су га прогонила, од турског ропства у коме је живо, па све
до уније и разних других искушења која су га пратила у животу. Он је узео на
себе такав крст и подвиге и жртву, да би се уподобио Христу и да би задобио
вјечни живот, казао је митрополит Викентије.
Он је такође додао да је Острошки Чудотворац током живота
био са народом, помагао народу, укрепљавао свој народ, а сваки слободни
тренутак посветио је Богу и молитви.
-Наслађујући се и тада благодаћу Божијом и општењем са живим
Богом, он је свијетлио и укрепљавао све оне људе који су били са њим током
његовог живота, али не само тада, него и до наших данас он нас кријепи
благодаћу и молитвама које за све нас узноси пред Богом нашим, казао је
митрополит Викентије и честитао сабанима празник Светог Василија Острошког.
Заједничарење архијереја и свештенства настављено је уз
славску трпезу хришћанске љубави коју је припремила острошка братија, а бројни
поклоници у дводневној непрекидној колони наставили су да приступају Кивоту са
моштима Светог Василија.
Прослава празника Светог Василија Острошког почела је јуче,
11. маја 2017. године, у раним јутарњим сатима када су хиљаде вјерника почеле
да пристижу у острошку светињу из разних крајева свијета. Међу њима било је и
ходочасника који су препјешачили стотине километара да би дошли до манастира
Острога и на празник Острошког Чудотворца цјеливали његове свете мошти.
Уочи празника, на платоу испред Горњег манастира у
поподневним сатима уприличена је промоција илустроване књиге прича за дјецу Од
пастира до Светитеља коју је по благослову Митрополита црногорско-приморског г.
Амфилохија издала ИИУ Светигора у оквиру новоосноване дјечје библиотеке
Ћирилко. О књизи су говорили Преосвећени Епископ диоклијски г. Кирило,
књижевник Будимир Дубак и аутор Весна Тодоровић професор српског језика из
Никшића.
Потом је епископ Кирило са свештенством и свештеномонаштвом,
у присуству Вископреосвећеног Митрополита Амфилохије одслужио свечано празнично
Бденије.
Након што су свештеници помазали вјерни народ освећеним
уљем, владика Кирило је обраћајући се вјернима казао да је Свети Василије
херцеговачко чобанче, који се наново родио и постао Бог по благодати,
непресушни извор исцјељења, извор воде живе.
-Свети Василије Острошки није Бог по суштини, јер је један
Бог по суштини који се слави у три лица Отац, Син и Дух Свети. Свети отац наш
Василије није Бог Отац, али видите да свети попримају својства Бога по суштини,
тако да се он по милости приближава своме Творцу и Створитељу и Сведржитељу све
твари и као што ми сви добро знамо из свог живота, мислим да никога нема овдје
који стоји да није једном окусио милост и помоћ Светог оца нашег Василија
Острошког. Свети отац наш Василије није Христос, није Син Божији Јединородни,
али је син Божији по благодати и исто је тако за свој народ као Христос за сво
човјечанство окусио и испио до краја чашу жучи, казао је владика Кирило и
нагласио да су се све вражије силе које су хтјеле да одвоје Светог Василија од
Божјег пута разбиле о острошке стијене.
Тачно у поноћ Његово Високопреосвештенство Митрополит г.
Амфилохије читао је актатист поред моштију Светог Василија, а великом броју
сабраних обратио надахнутом архипастирском бесједом.
Литругијска прослава празника Светог Василија Острошког
почела је сат после поноћи у цркви Часног крста, а светом службом Божјом
началствовао је сабрат острошке обитељи јеромонах Сергије. Другу Литургију у
пет сати ујутру служио је епископ Кирило са свештенсвом у цркви Ваведења Пресвете
Богородице поред моштију Светог Василија, а у цркви Светог новомученика Станка
одслужена је Литургија са саборним крштењем.
Извор: Епархије будимљанско-никшићка
Нема коментара:
Постави коментар