Српска Православна Црква, Србија и верујући српски народ имају једну светосавску истину и историју у којој су страдали и изнова се рађали и одржали часно име православне Србије. Српски народ је вековима вођен, не само командом војних врховних званичника, нити само краљевским или председничким расписом, већ уз та државна, неискључиво потребна усмерења ка бољој сутрашњици, наш народ је вођен и жезлом црквене свете хијерархије која долази од Светог Саве.
Свети Сава је постављао своје наследнике још за живота, а
након телесне смрти Савине, вера је у јачим и мањим распламсајима обасјавала
трновит пут којим је српски народ ходио. Тај пут, заиста пун трња, ватре и
препрека, и Савино тело је донело 10. маја 1594. године до врачарског брда у
Београду и по наредби безумних, у мржњи огрезлих Турака, спаљено је и пепео је
расут.
И данас после нешто више од четири столећа након тог српског
националног Великог петка, клир и жезло које води српски народ долази од Светог
Саве, јер је он, будући духовно бесмртан, наставио да чува свој народ и
благосиља своје наследнике. Сви ми смо његови наследници по духу и вери у
Васкрслог Христа, али његови наследници у одеждама свештеничким имају највећи и
најтежи задатак, не само да ходе на путу ка Царству Божјем, већ и да сав народ
усмеравају по истом путу. За такав посао се, свако ко осећа призив, мора
спремити вишегодишњом духовном и интелектуалном припремом која се најбоље стиче
у црквеној стручној школи - Богословији.
И опет, као годинама у назад, престоничка Богословија која и
носи име највећег међу свим Србима - Светог Саве из благородне и родоначалне
лозе Немањића, прославила је своју славу, 10. маја 2017. године, првенствено
литургијским сабрањем којим је началствовао Његова Светост Патријарх српски г.
Иринеј са Његовим Преосвештенством Епископом топличким г. Арсенијем у крипти
Светог великомученика Лазара у храму Светог Саве на Врачару. Свечаност је
употпуњена ломљењем славског колача и трпезом љубави у просторијама
Богословије, коју је посетио и Његова Светост, као и директор Управе за сарадњу
са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, архимандрит Стефан Шарић,
академик Димитрије Стефановић, директор Патријаршијског управног одбора
протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, представници Православног богословског
факултета, представници Богословија из Фоче, Крагујевца, Сремских Карловаца,
Ниша и Цетиња, представници београдских цркава, Спортског центра Ташмајдан и
парохије лозничке. Велику радост свечаности донели су кумови овогодишње славе,
чланови хора „Свети владика Николај Велимировић“ са Љубића код Чачка са својим
свештеником Србољубом Стојковићем који су уз хор Богословије извели и неколико
интепретација.
Окупљенима се обратио Патријарх и приметио да је велика част
бити ученик или професор Богословије која има велику одговорност због имена
које носи, пожелевши ученицима и професорима да се достојно слави Божјој
пројављеној у личности Светог Саве стално усавршавају у знању и љубави. Ректор
Богословије протојереј-ставрофор др Драган Протић је захвалио присутнима на
доласку, пожелевши срећну славу свеколиком српском светосавском народу. На
крају ручка, др Милета Радојевић, као представник Владе Републике Србије,
доделио је ректору Богословије на дар прелепо украшену икону Светог Саве
захваливши на досадашњој сарадњи са Богословијом којој је Влада Србије пружала
помоћ и до сада као што ће се трудити да буде и у будуће. Тиме се исправља
грешка државне власти прошлог века у којој су се наша Црква и светосавско
православље нашли као жртве антитеистичког режима.
Након ручка у Богословији Светог Саве, гости су имали
прилике да посете изложбу у учионици четвртог разреда коју су приредили монах
Игнатије Марковић и проф. Радомир Врућинић са ученицима Богословије. Поводом
школске славе, нешто раније, 23. априла 2017. године, Богословија је
организовала и свечану академију у крипти храма Светог Саве по благослову
Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Његовог Преосвештенства
Епископа топличког г. Арсенија.
Верујемо да ће Богословија, чувана од Светог Саве и свих
српских светитеља, међу којима су и четири ученика и професора наше школе које
је Црква препознала као свете, рађати још много личности о којима ће се и у
вечности говорити као о чуварима светосавског пута Србије ка светом
православљу.
Вук Арсеновић, ученик четвртог разреда Богословије Светог
Саве
Извор: Српска Православна Црква
Нема коментара:
Постави коментар