Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске
Православне Цркве започето је у манастиру Пећкој Патријаршији саборним служењем
свете архијерејске Литургије и призивом Светога Духа, а настављено у
Патријаршији српској у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха
српског г. Иринеја. На заседању су учествовали сви епархијски архијереји Српске
Православне Цркве осим Епископа осечкопољског и барањског г. Лукијана, одсутног
из здравствених разлога.
На почетку прве саборске седнице Патријарх је као председник Сабора, у уводном обраћању сабраним архијерејима, указао на витална питања црквеног живота данас, у времену великих духовних и егзистенцијалних изазова, с једне стране, и великих могућности за мисију Цркве и духовну обнову народа, са друге стране.
Најважнија саборска одлука јесте одлука о установљавању
нових празника у календару Српске Православне Цркве, односно Православне Цркве
уопште. Сабор је, наиме, једногласно одлучио да вечном Сабору светих приброји
или канонизује:
1. Патријарха
пећког Пајсија Јањевца, чији ће се спомен славити 2/15. октобра;
2. архимандрита
Стефана Јовановића, чији ће се лик, под називом преподобни Стефан Троношки,
славити 4/17. септембра;
3. митрополита
скопског Викентија (Крџића) и игумана Владимира (Протића) као свештеномученике
и пострадале од бугарских окупатора у Сурдулици као мученике, који ће се
празновати 16/25. маја;
4. зверски
побијене страдалнике пивске као мученике, чији ће годишњи спомен бити сваког
25. маја/7. јуна, и страдалнике величке и горњеполимске, такође као мученике,
чији ће се празник славити 15/28. јула, и
5. монаха Јакова
(световно име: др Радоје Арсовић), под називом преподобни Јаков Нови Тумански,
који ће се празновати 8/21. августа.
Сабор је прихватио извештај о раду Критског сабора, односно
Светог и Великог Сабора, одржаног у јуну прошле године.
Сабор је, такође, упутио писмо подршке и молитвене
солидарности Патријарху московском и све Русије г. Кирилу поводом
дискриминације и обесправљености којој су изложени епископи, свештенство,
монаштво и верници највеће и једине канонске Цркве у Украјини, аутономне
Украјинске Православне Цркве у саставу Руске Православне Цркве.
Као и сваке године, Сабор је посветио дужну пажњу црквеној
просвети и школству. Донете су одлуке које имају за циљ побољшање духовних и
материјалних услова живота и рада у Богословијама, а посебно на Богословском
факултету Српске Православне Цркве у Либертивилу код Чикага.
Анализиране су и опште прилике у епархијама Српске
Православне Цркве у Западној Европи, Америци и Аустралији. У том контексту
донета је и одлука о премештању седишта Епархије источноамеричке из Ворена (Њу
Џерси) у Парк Хилс (Јонкерс, Њујорк).
Донета је одлука да се при Светом Синоду оснују Одељење за
бригу о светињи брака и породице, Одељење за биоетику и Одељење за праћење
разбијачке делатности јеретичких организација, секти и неканонских групација.
Сабор подржава изградњу Меморијалног центра на Старом
Сајмишту као трајног спомен-обележја српским жртвама у 20. веку, као и жртвама
Јевреја, Рома и свих осталих народа који су са српским народом поделили његову
горку судбину у томе трагичном столећу.
Сабор се позабавио и питањем црквеноправног (канонског)
статуса православних војних свештеника у Војсци Србије.
Одобрено је Епархији рашко-призренској да, поред свог
историјског седишта у Призрену, може установити, из практичних разлога, и
административно седиште у древноме Расу (Новом Пазару).
Сабор сматра, као што је и раније сматрао, да земним
остацима српског и светског великана Николе Тесле никако није место међу
музејским експонатима – ова чињеница представља јединствен преседан и
васељенску срамоту – него у гробници, и то у Храму Светог Саве на Врачару или,
алтернативно, на платоу испред њега.
Саслушан је, са благодарношћу Богу и са молитвеним
страхопоштовањем, извештај о недавном обретењу (проналажењу, откривању) моштију
светога владике Мардарија (Ускоковића) Либертивилског у стању потпуне
очуваности и нетрулежности, што је знак да га је Господ прославио на изузетан
начин. С тим у вези, прихваћен је предлог да 14. и 15. јула ове године у
Либертивилу буде свечано обележена стота годишњица његовог доласка у Америку.
Са задовољством је прихваћен и извештај о току обнове Храма
Светога Саве у Њујорку.
Сабор је констатовао да су свештеници и верници Српске
Православне Цркве у току овог извештајног периода уложили велики труд на
сакупљању средстава у добротворне сврхе и за ублажавање тегоба пострадалог
народа.
Сабор је пажљиво саслушао више важних извештаја, у првом
реду извештај Светог Синода о његовом раду у протеклом периоду, са посебним
нагласком на успешном раду Музеја и Архива Српске Православне Цркве, као и
патријаршијске Библиотеке. Следили су извештаји Комисије за ревизију Устава
Српске Православне Цркве, Патријаршијског управног одбора, добротворне
Фондације Човекољубље, поклоничке агенције Доброчинство и других црквених тела
и установа.
Сабор је, такође, размотрио питање антиканонског и
цркворушилачког деловања расколничке групе познате под именом артемијевци, по
некадашњем имену г. Марка Радосављевића, формалног вође групе. Тим поводом је
Сабор упутио и посебно обраћање верном народу у којем позива вернике на духовну
будност, трезвеност, расуђивање и истинску, јеванђелску верност и ревност,
насупрот расколничкој, секташкој ,,ревности не по разуму”, а расколнике на
покајање, једино спасоносно, и на повратак у крило Мајке Цркве. Притом је
одлучио да Горана Мирковића, такозваног хорепископа хвостанског и барајевског,
уствари свргнутог јеромонаха Наума, трајно искључи из црквене заједнице, с тим
да ово изопштење или екскомуникација престаје да важи једино у случају искреног
и делатног покајања.
Сабор је са великом жалошћу констатовао да Румунска
Православна Црква не само што наставља са својим антиканонским упадима у
јурисдикцију Српске Православне Цркве него их још и интезивира и проширује на
читаву српску канонску територију. Уколико она са том крајње небратољубивом и
етнофилетистичком праксом не престане у најскоријој будућности, Свети Синод ће,
по овлашћењу са овог заседања Сабора, бити приморан да начини мучан, али једини
могући корак – да прекине литургијско и канонско општење са овом Црквом све до
њеног повратка ,,к познанију права”.
Сабор је размотрио и један излишан и у суштини бесмислен
проблем. Реч је о уплитању групе наставникâ и асистената Православног
богословског факултета у Београду у јавну расправу о Дарвиновој теорији
еволуције, у међувремену ,,догматизованој” у мање-више атеистичком смислу, што
је у медијима хорски проглашено за подршку дарвинизму у његовом најгорем издању
и за посредно оспоравање богооткривене истине о Богу као Творцу света и
библијске повести о стварању. Потписници тога текста су се обратили Сабору са
исповедањем аутентичне хришћанске вере у Бога Творца (здрави и прави
креационизам). Сабор је то прихватио, али са напоменом да нам читава та распра,
без обзира на њихове намере и замисли, уопште није била потребна.
Сабор је одликовао Патријарха српског г. Иринеја орденом
Светог Јована Владимира, а Епископа шабачког г. Лаврентија, поводом
50-годишњице његове архијерејске службе, орденом Светог Саве првога степена.
Попуњене су скоро све упражњене епархије Српске Православне
Цркве. За митрополита дабробосанског изабран је досадашњи епископ
зворничко-тузлански г. Хризостом, за епископа зворничко-тузланског досадашњи
епископ далматински г. Фотије, за епископа далматинског архимандрит г. Никодим
(Косовић), досадашњи настојатељ манастира Крке, за епископа милешевског
досадашњи епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије, за епископа
бихаћко-петровачког досадашњи епископ франкфуртски и све Немачке г. Сергије и
за епископа нишког досадашњи викарни епископ топлички г. Арсеније, док је за
администратора епархије франкфуртске и све Немачке изабран епископ
аустријско-швајцарски г. Андреј.
У Светом Синоду престао је мандат епископима бачком г.
Иринеју и рашко-призренском г. Теодосију, који остају чланови заменици, а за
нове чланове Светог Синода изабрани су, на предлог Патријарха српског г.
Иринеја, митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и епископ ваљевски г.
Милутин.
Доставља: епископ бачки Иринеј,
портпарол Српске Православне Цркве
Нема коментара:
Постави коментар