– Јао, оче, она икона се померила! А ова је замироточила!
Питам их:
– Добро и шта с тим? А шта се са тобом десило после тога? Или се све зауставило на твојим «ах» и «ух»?
– Оче, испричаћу ти нешто задивљујуће! Путовала сам у
Јерусалим и била сам просто у шоку, а потом...
– И шта је било потом? Шта се изменило у твом животу?
– Па ништа…
Једном су ми испричали:
– Путовала сам у Јерусалим 35 пута и видела једног старца!
– Добро, и шта си достигла тиме што си видела старца?
– Али њега нису сви видели, а мене је чак и примио!
– Браво! И шта с тим? Зар је то успех? То је све само
спољашња ствар. Зар ће те за време Другог Доласка Христос упитати: «Колико
светаца си видела?» – и то је све? А ако си путовала у Јерусалим, Он ће те
можда питати, а да ли си обишла тај град барем десет пута? А ти одговориш: «Не,
свега три пута». – «А-а-а, три, па то је мање од десет!».
Зар је то та духовност, коју негујеш у својој души? Ето, ја
сам, на пример, видео и старца Порфирија, и старца Пајсија, и старца Јакова. Да
ли се због тога што сам их видео, у мом животу нешто изменило на чаробан начин?
Христос је био сасвим близу апостола, али Јуда због тога ништа у себи није
изменио, а поврх тога је и издао Христа. А Свети апостол Петар се одрекао
Христа, и Тома је такође показао неверје, али Господ је био с њима.
Причати о томе где си био, кога познајеш, са ким разговараш,
није довољно. Познајем људе, који никада нису били на Светој Гори, јер су
непокретни. Знам и жене, које никада нису путовале у Јерусалим, јер су
сиромашне и са много деце, али им је у души увек радост Васкрсења и Гроб
Господњи. Не причам ово да бисте мислили да не треба да обилазите света места,
путујте слободно. Али ако будете путовали и враћали се исти какви сте и пошли,
то неће бити довољно. То је оно што ја имам у виду.
Шта значи духовни развој? Сећате ли се шта Христос говори
Светом апостолу Петру?
– Хајде за Мном (Јн. 21, 19).
Апостол Петар пита, а шта ће бити са јеванђелистом Јованом,
и Господ му одговара:
– Шта је теби до тога? Можда ће Јован бити овде до Другог
Доласка. Питање је шта ћеш ти радити са Мном?
Какву си корист извукао из ходочашћа? Једна госпођа се
вратила кући после читања акатиста Пресвете Богородице и страшно се посвађала
са мужем. И син каже:
– Гле, она је дошла после читања акатиста и одмах се свађа.
А још раније је пошла код фризера и офарбала косу. Шта је она добила од Цркве,
шта је научила, како се променила?
Други се после не мењају, јер не виде да се мењамо ми. А ми
смо добри само на речима. И ја сам такав. То ми је рекао тата пре два месеца.
Зато што сам одбијао његове позиве, будући да сам био врло заузет и узео на
себе много обавеза. Он ми је рекао:
– Чекај, чекај, не спуштај слушалицу, рећи ћу ти брзо. Зашто
си са свима осталима тако добар, а са мном тако жесток?
Слушалица ми је просто висила у руци. Одговорио сам:
– У праву си, опрости ми.
Хајде да вам кажем и разлог за то. Када сам био мали, он
није са мном разговарао, а сада, када је отишао у пензију и у потпуности
капитулирао, добио је жељу да стално прича. Због тога сам се ја мало наљутио и
рекао му да он цео живот није обраћао пажњу на мене, а сада, када има 72
године, «ти хоћеш да ми причамо телефоном?».
Ипак, он је у праву да ја причам људима једно, а њему друго.
Разумете? Прави духовни успех није представа за публику, већ показивање свог
истинског лица. Постани онакав, какав треба да будеш, и таде ће и други то
схватити без речи. Он ће се зближити са тобом и заволеће те.
Жена прича мужу да га воли и да нема другог, али то је
неубедљиво. Када је то заиста тако, нема никакве потребе говорити о томе – из
тебе се распростиру таласи истине, топлоте и љубави према другом човеку.
С руског Александар Ђокић
Архимандрит Андреј (Конанос)
Извор: Православие.ру
Нема коментара:
Постави коментар