Источни петак

Источним петком зове се у народу празник Мајке Божје чије је слављење потекло у храму код извора поред Цариграда који се називао „Живоносни источник“. Храм је подигао је византијски цар Лав Велики у петом веку. Предање каже да је Цар једном наишао у шуми на слепог човека. По Божјем указању, нашао је извор, напојио слепца и умио га, и овај је тад прогледао. У храм је са свих страна долазио народ тражећи и налазећи лека, тако да је цар Јустинијан, након сто година, и сам се излечивши обновио и проширио храм.

Ту су се исцељивали од водене болести, сушице, беснила, рака, грознице и температуре, неплодности, скорбута, тумора, душевних болести, болести очију и многих других. Историјат ове светиње и повест празника записао је Никифор Калист у 14. веку. На икони се слика Мајка Божја са дететом, изнад извора којем прилазе болесни, цареви и свештеници. Код Срба се овај дан назива још Светлим петком, јер пада у петак Светле седмице, као и Благим петком, јер се блажи, не пости се. Обичај је био да се зором излази на најближи извор или водицу, где се умива, пије вода, бере цвеће, весели, након великопосних дана и враћа се кући тек увече. Данашњи празник, као славу, прослављале су понегде механџије.