Удружење Топличана у Београду, које окупља потомке ратника у
Топличком устанку, у организовало је
Руском дому 16. марта 2017. године Свечану академију поводом 100- годишњице
Топличког устанка.
У време Првог светског рата Топлички устанак је представљао, у целој Европи, синоним слободарског устанка који је у самоорганизацији локалних вођа, устаника и становништва пружио отпор бугарском окупатору и зверствима које су починили на овим просторима. Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја у Руском дому дочекао је протојереј Виталиј Тарасјев, старешина храма Свете Тројице, Подворја Московске Патријаршије. Свјатјејши је дошао у пратњи ђакона др Александра Прашчевића.
У време Првог светског рата Топлички устанак је представљао, у целој Европи, синоним слободарског устанка који је у самоорганизацији локалних вођа, устаника и становништва пружио отпор бугарском окупатору и зверствима које су починили на овим просторима. Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја у Руском дому дочекао је протојереј Виталиј Тарасјев, старешина храма Свете Тројице, Подворја Московске Патријаршије. Свјатјејши је дошао у пратњи ђакона др Александра Прашчевића.
Свечана академија почела је химном Боже правде и руском
химном, а затим молитвом Оченаш у извођењу хора Покров Пресвете Богородице, при
цркви Свете Петке у Сурчину (дириговао је Предраг Стаменковић).
Вече је отворио г. Василиј Галактјонов, заменик директора Руског дома, а затим се присутнима
обратио председник Удружења Топличана г. Драган Владисављевић.
Његова Светост је казивао о Топлици, овом историјском
немањићком подручју српског народа, као и о значају Топличког устанка и нашој
обавези да негујемо сећање на учеснике у томустанку, на бројне јунаке који се
нису помирили са стањем у којем су се нашли, него су дигли буну ценећи слободу
изнад свега.
У уметничком делу програма посебан допринос дали су
полазници Војне гимназије у Београду, који су припремили драмски програм о
догађањима пред Топлички устанак. Питомци Војне гимназије обавили су и овај задатак на врхунском нивоу
са мајором Јоцићем, који се о њима стара и руководи, и који је песмом обрадовао
све присутне.
Културно уметничко друштво „Градимир“ из Београда игром и
песмом радовало је све присутне из Топличког округа, као и бројне Београђане.
Црквени хор „Бисери“ из Житорађе је у новом, подмлађеном
саставу са оркестром испунио салу Руског дома народним духом, вером која нас
спаја, радошћу у којој се препознајемо. Велики вишегодишњи труд вероучитеља
Горана Антанасковића изнедрио је нове житорађске бисере који песмом плене срца
како у Србији, тако и ван њених граница. После завршеног програма млади из
Житорађе , отац Александар Стојиљковић и вероучитељ Горан Антанасковић, имали
су прилику да разговарају са Патријархом српским Иринејем.
Захвалнице за непрестану помоћ и подршку добили су Његова
Светост Патријарх Иринеј, протојереј Виталиј Тарасјев, мајор Радослав Јоцић из
Војне гимназије, вероучитељ Горан Антанасковић из Житорађе, диригент хора
Покров Пресвете Богородице Предраг Стаменковић,
као и још неке личности које непрестано пружају помоћ и подршку Удружењу
Топличана.
***
Бројни су и значајни историјски споменици српске
средњовековне културе и државности на тлу Топлице. Стефан Немања је на простору
Куршумлије саградио своје прве задужбине, манастире Светог Николе и Свете
Богородице. Треба споменути да је бој на Плочнику 1386. године, био прва победа
цара Лазара и Српске војске над Турцима. Период под влашћу Турске империје је
десетковао становништво и био је то простор војних споразума и договора али и
буна и масовних сеоба.
После ослобођења од Отоманске империје и Берлинског конгреса
1878. на простору Топлице живело је око 17.000 православних становника. У периоду од 1880-1900. и нешто слабијим интензитетом до 1930. године
Топлицу је из пасивних крајева Црне Горе, Херцеговине али и из разних крајева
Србије , Баната, Новопазарског санџака и
Старе Србије населило између 12.000-14.000 Срба.
Период Балканских, Првог и Другог светског рата је донео
једну нову димензију у свим сферама живота, рада и опстанка људи Топличког
краја. Дуго притајене, вишевековне аспирације Бугарске, испољене кроз деловање
егзархије, према пограничним деловима Србије, ескалирале су управо у периоду
1900-1945. године, што је довело до огромних страдања становништва овог краја.
У време Првог светског рата Топлички устанак је представљао,
у целој Европи, синоним слободарског устанка који је у самоорганизацији
локалних вођа, устаника и становништва пружио отпор бугарском окупатору и
зверствима које су починили на овим просторима.
По попису од маја
1916. године на територији Војно-инспекцијске области БугарМорава уписано је
1.006.848 житеља док је по претходном попису
из 1910. године на истом простору живело 1,287.319 становника. Умањење
од 280.471 особе или 21,7% указује на стравичне
жртве и страдања којима је српски живаљ био изложен од стране бугарског
окупатора за време Великог рата. Сличан ратни сценарио, на истом простору виђен
је и у Другом светском рату нарочито од 1942.-1945.године када Бугари поново
окупирају простор Топлице.
Миран 70-годишњи период после Другог светскограта доноси и
нова животна искушења. Депопулација Топлице је процес који и данас траје и који
прети да угрози виталне услове за живот у овом крају. Следе подаци из
карактеристичних пописа:
1910. . . . 111.153
1948. . . . 141.502
1981. . . ..121.933
2011. . . . 91.754
Из ових пописа се јасно закључује је да у протеклих 60
година број становника Топличког округа смањен за скоро 58.000(57.667) односно 35% од укупног броја
становника, што указује да на овом
простору сваких десет година нестане један град приближне величине Блаца.
Основна одлика ове врсте одлива становника су економски разлози, јер
процентуално, у огромном броју из
Топличког краја, нажалост, одлазе млади (преузето из говора др Горана
Бојовића).
З. Зец
Извор: Српска Православна Црква
Извор: Српска Православна Црква
Нема коментара:
Постави коментар