петак, 09. децембар 2016.

Хор „Бранко“ у Светој земљи - један путопис


Нишка црквена певачка дружина Бранко, праћена благословима Патријарха српског г. Иринеја и Епископа рашко-призренског г. Теодосија, администратора Епархије нишке, на поклоничком путовању у Светој земљи.

Чланови хора, 11 свештеника из више епархија, као и пријатељи и поштоваоци Нишке црквене певачке дружине, њих укупно 120, кренуло је у обилазак древног града Лода и цркве Светог великомученика Георгија у којој се чувају мошти овог великог ратника и светитеља кога прослављају широм хришћанског света. Чланови хора су целивали гроб светитеља из кога се и данас обилно излива свето миро и отпевали Мокрањчево Тебе појем. Поклоници су са великом радошћу походили ову светињу, јер је Свети Ђорђе слава и заштитник хора Бранко.

Идући ка старом граду Јафи који се налази на обали Средоземног мора, путницима се пружила прилика да у овој земљи супротстављених крајности упоређују атрибуте модерног Тел Авива и чаробну лепоту старог града Јафе из кога је, по предању, испловила Нојева барка. Хор је посетио цркву Светог архангела Михаила. као и Руску духовну мисију у Јерусалиму и придворну цркву Свете праведне Тавите.

Други дан боравка у Светој земљи започео је литургијским сабрањем у цркви Христовог Рођења, која је подигнута изнад пећине Рођења Богомладенца Христа. Свету Литиргију служили су Епископ јордански Бенедикт и један Епископ Руске Православне цркве, уз саслужење арапских, руских и српских свештеника. Након што су се поклонили и целивали Витлејемску звезду, ходочашници су имали посебну благодат да се причесте на светој Литургији. Путовање је настављено ка Пастирском пољу на коме су анђели пастирима јавили радосну вест о рођењу Сина Божјег. Пут је настављен кроз Јудејску пустињу, а леп и сунчан дан био је прилика за погружавање у светој реци Јордан. Следећа станица, до које су путници стигли гондолом, била је Гора кушања, где је Исус након крштења постио 40 дана и ноћи и одолео тешким искушењима које је ђаво поставио пред његову човечанску природу. Пратећи животни пут Исусов и задржавајући се на светим местима, ходочасници су имали част и прилику да чују одговарајуће делове Библије и надахнуто тумачење високопречасног проте Милутина Тимотијевића, ректора Призренске богословије у Нишу.

Нишка црквена певачка дружина Бранко одржала је концерт у цркви Благовести у Назарету, подигнуте на месту јављања Светог архангела Гаврила и радосне вести о бесеменом зачећу Пресвете Богородице. Тиме је хору указана велика част, јер је други хор у историји који је певао на овом светом месту. На крају концерта, хор је доделио захвалницу својим пријатељима, Савету православних хришћана града Назарета и диригенту гђи Шош Лагил, уз чије изузетно залагање је концерт и реализован.

Наредни дан био је идеалан за обилазак богате и зелене Галилеје и места у којима је Исус чинио прва чуда и исцељења, задобио прве следбенике и беседама на Гори започео своје новозаветно учење. У манастиру у Кани Галилејској, који је више пута рушен и обнављан, поседују два од шест камених сасуда у којима је, по молби своје Мајке, Исус воду претворио у добро вино. Беседе на Гори говорио је и тумачио прота Милутин Тимотијевић и то баш на оном месту одакле је Исус проповедао окупљеном народу. На самој Гори блаженства, где је Исус први пут и изговорио, хор Бранко је отпевао молитву Оче наш од Кедрова.

Химном Боже правде испраћено је подизање српске заставе под којом су ходочасници запловили Галилејским језером. Рибарска барка била је право место и да се говори о првим апостолима Господњим, Андреју, Петру, Јакову и Јовану, овдашњим рибарима, као и о чудесним исцељењима губавих и ђавоиманих која је Исус овде чинио. Галебови који су пратили брод, песме хора Тамо далеко и Креће се лађа француска и на крају, укусна риба Светог Петра из језера, лепотом су зачинили овај дан и на прави начин најавили концертно вече које је хор одржао у Назарету.

Четвртог дана ходочасници су се поклонили сваком од 14 најважнијих места на путу страдања Господа нашег Исуса Христа, крећући се Улицом бола - Улицом крста или Улицом суза, од Преторије до Голготе - од пећине у којој је био заточен, до места на коме је између два разбојника распет, где је преминуо, миропомазан и погребен Спаситељ наш Исус Христос. Целивајући празан гроб васкрслог Господа под куполом храма Христовог Васкрсења ходочасници су изразили саму суштину своје вере, своју наду у Васкрсење као основу, угаони камен и почетну тачку читавог хришћанства.

Посебна круна и благослов читавог дана и боравка у Светој земљи био је одлазак на поноћну свету Литургију и причешће у цркви Христовог гроба, на којој су служили и свештеници Српске Православне Цркве, а дивним појањем одговарали чланови хора Бранко.

Пети дан поклоничког путовања започео је и завршио песмом и појањем хора Бранко. Обилазећи Гору Сионску, на месту Тајне вечере, хор је отпевао химну Светом Сави, као подсећање да је у доба свог ходочашча по Светој земљи Свети Сава био ктитор и дародавац многих манастира. Он је откупио и кућу Светог Јована Богослова у којој је одржана последња пасхална вечера пред крсно страдање Господње. У приземљу те зграде налази се просторија у којој је, по веровању Јевреја, сахрањен цар Давид, ујединитељ и оснивач јеврејске државе. У наставку обиласка Града мира, како Јевреји називају Јерусалим, група се обрела и крај Зида плача, остатка старозаветног храма и најсветијег места јудаизма.

Поклоници су у Гетсиманијском врту, у подножју Маслинске горе, у цркви Успења Пресвете Богородице целивали место на ком је сахрањена и са ког се успела на небо Пресвета Богомајка. У овом храму налази се и надалеко чувена исцелитељска икона Богородице Јерусалимске. Места ходочашћа овог дана били су и Црква свих нација, као и руска црква карактеристичних златних купола посвећена Марији Магдалени.

Завршетак дана, препуног утисака и дивних слика древног града, обележио је изузетно успешан концерт хора Бранко у Центру Нотр Дам, изведен пред пуном салом и у присуству самог Патријарха јерусалимског Теофила, девет Епсикопа, бројног свештенства, као и амбасадора Републике Србије у Израелу г. Милутина Станојевића. Поред хора Бранко публици се представио и катедрални хор цркве Светог Јакова, првог Патријарха јерусалимског.

Честитке новим хаџијама упутио је, на пријему у Патријашији јерусалимској, лично Патријарх јерусалимски Теофил III појединачно благосиљајући и даривајући сваког од присутних поклоника. Грамате оверене потписом Патријарха сведочанство су овог поклоничког путовања и труда да се обиђу сва благодатна света места која говоре о страдањима и слави Господа нашег Васкрслог. Након путовања у Свету земљу, свако ће од поклоника са поносом моћи да пред својим именом носи часни назив хаџи.

На путу ходочашћа налазила се још неколицина значајних манастира и светиња. Манастир Часног крста где је праведни Лот однеговао троједино дрво кедра, шимшира и кипариса, од кога је много времена касније начињен претежак Крст на ком је распет Господ, као и манастир Светог Симеона Богопримца који је на своје руке примио Богомладенца Христа. Хор Бранко отпевао је Оче наш у истоименој цркви чији остаци датирају још из времена цара Константина, где је, у данас постојећем храму, између осталих ова молитва написана и на старословенском и српском језику. Целивана је и последња стопа Христова на земљи, место са ког се Он вазнео на небо. У непосредној близини места Вазнесења налази се и православни манастир Христовог Вазнесења где су ходочасници дочекани са посебном радошћу, јер се ту, уз руске и грчке монахиње, подвизава и једна Српкиња, мати Ана.

Посету новом западном делу Јерусалима обележио је и обилазак меморијалног центра Јад Вашем посвећен жртвама холокауста.

Света земља показала је ходочасницима још једно своје непојмљиво лице, нудећи им искуство путовања кроз јудејску пустињу у којој су смештени манастири Светог Георгија Хозевита, Светог Теодосија и Светог Саве Освећеног. На овом месту налази се и пећина Светог пророка Илије. Ово је и место где је, по Библији, живео, пророковао и водом крштавао Свети Јован Крститељ, где је Свети Георгије Хозевит живот посветио изградњи манастира у коме се и данас налазе нетљене мошти Светог Јована Румунског.

Ходочасници су обишли и манастир Светог Теодосија Великог, савременика Светог Саве Освећеног, који се сматра утемељивачем општежитејског монашког живота.
Присуство Срба у Светој земљи сваком ходочаснику остаје дубоко урезано у срце, када се сусретне са манастирском лавром Светог Саве Освећеног из V века, у коме се пар векова касније подвизавао и Свети Јован Дамаскин, а који је Свети Сава Српски походио у XIII веку и одатле донео велике светиње, икону Богородице Млекопитатељнице, Богородицу Тројеручицу и владичански жезал.

Последњи манастир који су ходочасници посетили на свом путу био је манастир Светог Герасима Јорданског. По предању, уз Светог Герасима у манастиру је живео и лав који је угинуо од туге након упокојења светитеља. После свих узбуђења овог напорног дана, ходочасници су се окрепили, одморили и разонодили на обалама Мртвог мора, специфичног по свом изузетном саланитету и густоћи воде. Да се обзнани да су Срби стигли и на ово место, које представља уједно и тачку највеће депресије на свету, чула се песма Српкиња, чије је извођење пропраћено аплаузом присутних туриста.

И док су савремене хаџије напуштале Свету земљу, за њима је остала историја која вас овде својом очигледношћу и непосредним присуством као арапски трговац вуче за рукав, где нога не може крочити а да не сусретне свето место и где траје непрекидно сучељавање различитости и жива борба за једну једину и праву веру, где је дан недељног одмора неком субота, а неком недеља и где је Месија дочекан или се тек очекује...

И тако, док су чула још задивљена шаренилом боја, мириса и укуса овог поднебља, а мисли се полако управљају ка животној свакодневици, једно је свакао сигурно:

И ништа више неће бити исто, Господе,
Одкад видех светиње Твоје и откад,
Као Тома, што пожеле да прст стави
У ребра Твоја, Господе, ја затражих
Да за мироносицама Твојим ходам.
Знам, ништа више исто бити не може,
Јер ће сећања жива у срцу остати,
и душа ће јутра чежљиво поздрављати;
Догодине, поново, у Јерусалиму...

Извор: Епархија нишка




Нема коментара:

Постави коментар