Чланови хора, 11 свештеника из више епархија, као и пријатељи и поштоваоци Нишке црквене певачке дружине, њих укупно 120, кренуло је у обилазак древног града Лода и цркве Светог великомученика Георгија у којој се чувају мошти овог великог ратника и светитеља кога прослављају широм хришћанског света. Чланови хора су целивали гроб светитеља из кога се и данас обилно излива свето миро и отпевали Мокрањчево Тебе појем. Поклоници су са великом радошћу походили ову светињу, јер је Свети Ђорђе слава и заштитник хора Бранко.
Идући ка старом граду Јафи који се налази на обали
Средоземног мора, путницима се пружила прилика да у овој земљи супротстављених
крајности упоређују атрибуте модерног Тел Авива и чаробну лепоту старог града
Јафе из кога је, по предању, испловила Нојева барка. Хор је посетио цркву
Светог архангела Михаила. као и Руску духовну мисију у Јерусалиму и придворну
цркву Свете праведне Тавите.
Други дан боравка у Светој земљи започео је литургијским
сабрањем у цркви Христовог Рођења, која је подигнута изнад пећине Рођења
Богомладенца Христа. Свету Литиргију служили су Епископ јордански Бенедикт и
један Епископ Руске Православне цркве, уз саслужење арапских, руских и српских
свештеника. Након што су се поклонили и целивали Витлејемску звезду, ходочашници
су имали посебну благодат да се причесте на светој Литургији. Путовање је
настављено ка Пастирском пољу на коме су анђели пастирима јавили радосну вест о
рођењу Сина Божјег. Пут је настављен кроз Јудејску пустињу, а леп и сунчан дан
био је прилика за погружавање у светој реци Јордан. Следећа станица, до које су
путници стигли гондолом, била је Гора кушања, где је Исус након крштења постио
40 дана и ноћи и одолео тешким искушењима које је ђаво поставио пред његову
човечанску природу. Пратећи животни пут Исусов и задржавајући се на светим
местима, ходочасници су имали част и прилику да чују одговарајуће делове
Библије и надахнуто тумачење високопречасног проте Милутина Тимотијевића,
ректора Призренске богословије у Нишу.
Нишка црквена певачка дружина Бранко одржала је концерт у
цркви Благовести у Назарету, подигнуте на месту јављања Светог архангела
Гаврила и радосне вести о бесеменом зачећу Пресвете Богородице. Тиме је хору
указана велика част, јер је други хор у историји који је певао на овом светом
месту. На крају концерта, хор је доделио захвалницу својим пријатељима, Савету
православних хришћана града Назарета и диригенту гђи Шош Лагил, уз чије
изузетно залагање је концерт и реализован.
Наредни дан био је идеалан за обилазак богате и зелене
Галилеје и места у којима је Исус чинио прва чуда и исцељења, задобио прве
следбенике и беседама на Гори започео своје новозаветно учење. У манастиру у
Кани Галилејској, који је више пута рушен и обнављан, поседују два од шест
камених сасуда у којима је, по молби своје Мајке, Исус воду претворио у добро
вино. Беседе на Гори говорио је и тумачио прота Милутин Тимотијевић и то баш на
оном месту одакле је Исус проповедао окупљеном народу. На самој Гори
блаженства, где је Исус први пут и изговорио, хор Бранко је отпевао молитву Оче
наш од Кедрова.
Химном Боже правде испраћено је подизање српске заставе под
којом су ходочасници запловили Галилејским језером. Рибарска барка била је
право место и да се говори о првим апостолима Господњим, Андреју, Петру, Јакову
и Јовану, овдашњим рибарима, као и о чудесним исцељењима губавих и ђавоиманих
која је Исус овде чинио. Галебови који су пратили брод, песме хора Тамо далеко
и Креће се лађа француска и на крају, укусна риба Светог Петра из језера,
лепотом су зачинили овај дан и на прави начин најавили концертно вече које је
хор одржао у Назарету.
Четвртог дана ходочасници су се поклонили сваком од 14
најважнијих места на путу страдања Господа нашег Исуса Христа, крећући се
Улицом бола - Улицом крста или Улицом суза, од Преторије до Голготе - од пећине
у којој је био заточен, до места на коме је између два разбојника распет, где
је преминуо, миропомазан и погребен Спаситељ наш Исус Христос. Целивајући
празан гроб васкрслог Господа под куполом храма Христовог Васкрсења ходочасници
су изразили саму суштину своје вере, своју наду у Васкрсење као основу, угаони
камен и почетну тачку читавог хришћанства.
Посебна круна и благослов читавог дана и боравка у Светој
земљи био је одлазак на поноћну свету Литургију и причешће у цркви Христовог
гроба, на којој су служили и свештеници Српске Православне Цркве, а дивним
појањем одговарали чланови хора Бранко.
Пети дан поклоничког путовања започео је и завршио песмом и
појањем хора Бранко. Обилазећи Гору Сионску, на месту Тајне вечере, хор је
отпевао химну Светом Сави, као подсећање да је у доба свог ходочашча по Светој
земљи Свети Сава био ктитор и дародавац многих манастира. Он је откупио и кућу
Светог Јована Богослова у којој је одржана последња пасхална вечера пред крсно
страдање Господње. У приземљу те зграде налази се просторија у којој је, по
веровању Јевреја, сахрањен цар Давид, ујединитељ и оснивач јеврејске државе. У
наставку обиласка Града мира, како Јевреји називају Јерусалим, група се обрела
и крај Зида плача, остатка старозаветног храма и најсветијег места јудаизма.
Поклоници су у Гетсиманијском врту, у подножју Маслинске
горе, у цркви Успења Пресвете Богородице целивали место на ком је сахрањена и
са ког се успела на небо Пресвета Богомајка. У овом храму налази се и надалеко
чувена исцелитељска икона Богородице Јерусалимске. Места ходочашћа овог дана
били су и Црква свих нација, као и руска црква карактеристичних златних купола
посвећена Марији Магдалени.
Завршетак дана, препуног утисака и дивних слика древног
града, обележио је изузетно успешан концерт хора Бранко у Центру Нотр Дам,
изведен пред пуном салом и у присуству самог Патријарха јерусалимског Теофила,
девет Епсикопа, бројног свештенства, као и амбасадора Републике Србије у
Израелу г. Милутина Станојевића. Поред хора Бранко публици се представио и
катедрални хор цркве Светог Јакова, првог Патријарха јерусалимског.
Честитке новим хаџијама упутио је, на пријему у Патријашији
јерусалимској, лично Патријарх јерусалимски Теофил III појединачно
благосиљајући и даривајући сваког од присутних поклоника. Грамате оверене
потписом Патријарха сведочанство су овог поклоничког путовања и труда да се
обиђу сва благодатна света места која говоре о страдањима и слави Господа нашег
Васкрслог. Након путовања у Свету земљу, свако ће од поклоника са поносом моћи
да пред својим именом носи часни назив хаџи.
На путу ходочашћа налазила се још неколицина значајних
манастира и светиња. Манастир Часног крста где је праведни Лот однеговао
троједино дрво кедра, шимшира и кипариса, од кога је много времена касније начињен
претежак Крст на ком је распет Господ, као и манастир Светог Симеона Богопримца
који је на своје руке примио Богомладенца Христа. Хор Бранко отпевао је Оче наш
у истоименој цркви чији остаци датирају још из времена цара Константина, где
је, у данас постојећем храму, између осталих ова молитва написана и на
старословенском и српском језику. Целивана је и последња стопа Христова на
земљи, место са ког се Он вазнео на небо. У непосредној близини места Вазнесења
налази се и православни манастир Христовог Вазнесења где су ходочасници
дочекани са посебном радошћу, јер се ту, уз руске и грчке монахиње, подвизава и
једна Српкиња, мати Ана.
Посету новом западном делу Јерусалима обележио је и обилазак
меморијалног центра Јад Вашем посвећен жртвама холокауста.
Света земља показала је ходочасницима још једно своје
непојмљиво лице, нудећи им искуство путовања кроз јудејску пустињу у којој су
смештени манастири Светог Георгија Хозевита, Светог Теодосија и Светог Саве
Освећеног. На овом месту налази се и пећина Светог пророка Илије. Ово је и
место где је, по Библији, живео, пророковао и водом крштавао Свети Јован
Крститељ, где је Свети Георгије Хозевит живот посветио изградњи манастира у
коме се и данас налазе нетљене мошти Светог Јована Румунског.
Ходочасници су обишли и манастир Светог Теодосија Великог,
савременика Светог Саве Освећеног, који се сматра утемељивачем општежитејског
монашког живота.
Присуство Срба у Светој земљи сваком ходочаснику остаје
дубоко урезано у срце, када се сусретне са манастирском лавром Светог Саве
Освећеног из V века, у коме се пар векова касније подвизавао и Свети Јован
Дамаскин, а који је Свети Сава Српски походио у XIII веку и одатле донео велике
светиње, икону Богородице Млекопитатељнице, Богородицу Тројеручицу и
владичански жезал.
Последњи манастир који су ходочасници посетили на свом путу
био је манастир Светог Герасима Јорданског. По предању, уз Светог Герасима у
манастиру је живео и лав који је угинуо од туге након упокојења светитеља.
После свих узбуђења овог напорног дана, ходочасници су се окрепили, одморили и
разонодили на обалама Мртвог мора, специфичног по свом изузетном саланитету и
густоћи воде. Да се обзнани да су Срби стигли и на ово место, које представља
уједно и тачку највеће депресије на свету, чула се песма Српкиња, чије је
извођење пропраћено аплаузом присутних туриста.
И док су савремене хаџије напуштале Свету земљу, за њима је
остала историја која вас овде својом очигледношћу и непосредним присуством као
арапски трговац вуче за рукав, где нога не може крочити а да не сусретне свето
место и где траје непрекидно сучељавање различитости и жива борба за једну
једину и праву веру, где је дан недељног одмора неком субота, а неком недеља и
где је Месија дочекан или се тек очекује...
И тако, док су чула још задивљена шаренилом боја, мириса и
укуса овог поднебља, а мисли се полако управљају ка животној свакодневици,
једно је свакао сигурно:
И ништа више неће бити исто, Господе,
Одкад видех светиње Твоје и откад,
Као Тома, што пожеле да прст стави
У ребра Твоја, Господе, ја затражих
Да за мироносицама Твојим ходам.
Знам, ништа више исто бити не може,
Јер ће сећања жива у срцу остати,
и душа ће јутра чежљиво поздрављати;
Догодине, поново, у Јерусалиму...
Извор: Епархија нишка
Нема коментара:
Постави коментар