субота, 17. децембар 2016.

О отворености Енглеза и Американаца за Православље

Из преписке Архимандрита Софронија (Сахарова) и Протојереја Георгија Флоровског

Писмо Архимандрита Софронија (Сахарова) Протојереју Георгију Флоровском

Утисци о Енглеској. „Мит“ је нестао. О неочекиваној отворености Енлеза. О њиховом боготражењу. О издању књиге „Старац Силуан“ у Енглеској и реакцији на њу. Одговор човечанства на молитву преподобног Силуана. О малаксалости.

Genevieve-des-Bois, Рођење Христово, 1957 г.

Христос посреди нас!

Драги оче Георгије! У данима Рођења Христовог и ка Новој години, Ви и Ксенија Ивановна, примите моје најлепше жеље.

Веома се надам, да Вас Господ чува у добром здрављу и да у свему садејствује Својом Благодаћу.

Ове године био сам у Енглеској; провео сам тамо два месеца; септембар и октобар. За то време пуно сам путовао по земљи, са југа до севера, пресецајући читаву државу; видео сам много интересантног и за мене новог, што је изменило мој однос према Енглеској и према њеном народу. „Мит“ о Енглеској, који је створен историјом (политичком), који се уњедрио у мом сазнању од детињства, развејан је. Други „мит“ о Енглеској, оној коју сам ја видео, са којом сам се блиско дотакао, заузео је његово место. Моја прва два путовања, у 1952. и 1955. години, дали су ми могућност видети у животу тог великог народа много онога, што раније нисам претпостављао: благородну простоту, величанствену скромност и поражавајући (у односу на друге народе) такт. Ово путовање је још боље продубило моје прве утиске и допунило их: код многих тамо, сусрео сам задивљујућу мекоћу, трпељиву љубав, нелажно пријатељство и искање беседе о Богу. Највише ме је задивило последње. У том смислу, било је и чудних случајева. Ја сам раније слушао да у Енглеској не воде разговоре о три ствари: о Богу, о политици и о приватном животу људи. У мом случају, приликом разговора са Енглезима, никада није додирнута само друга тачка, т.е. о политици. Испоставило се, да се Енглези неупоредиво лакше откривају својим срцем и са поверењем пуштају тамо, него што сам ја то видео, на пример, овде, у Француској.

Путујући по држави, ја сам у души благосиљао тај заиста велики народ. И ево резултата: књигу Старца, енглески превод, прихватила је енглеска издавачка кућа The Faith Press. Већ је потписан уговор. Излазак из штампе ће, претпоставља се, бити о 20-то годишњици кончине Старца Силуана, т.ј. у септембру 1958. године. Књига је прихваћена са веома великим расположењем. Први Енглез, дао је о њој веома повољну критику, V.R. Canon of Worcester A. P. Shepherd DD Oxon (Лично сам се са њим упознао. Он је долазио у Лондон). Издавачка кућа је дала књигу на преглед једном свом сараднику, чије име још нисам дознао; он је млади богослов, који не само што се сложио са првом критиком, већ је са своје стране изразио још веће задовољство.

Веома се надам, да је велика молитва Старца Силуана за цео свет била благопријатна Богу и да ће на његову велику љубав ка целом човечанству, ово последње, одговорити такође љубављу. По закону: „Што си посејао, то ћеш и пожњети“.

Ја сам Вам лично веома благодаран за то, што сте ме Ви увек подржавали у овом мом служењу за сећања на Старца, оца мог и добротвора у вишем смислу те речи. Yale University Press је такође препоручио исту књигу (о томе сте Ви мени писали), једној чикагшкој издавачкој кући, која је замолила преводиоца за њу. Ја нисам тако стар, но силе моје напуштају ме, и моја радна способност све више се снижава. Осећам, како сам постао лењив за све добро. Чак и размишљати, за мене је постало тегобно. Но, желео би доживети до тог часа, када би могао рећи, слично летописцу: „Испуњен је дуг, који је мени грешноме, од Бога завештан.

Увек се са дубоком благодарношћу сећам Вас. Сећам се Вас и у поретку мог предстојања Богу.

Архимандрит Софроније


 Одговор протојереја Георгија Флоровског оцу Софронију

О успеху са издавањем књиге „Старац Силуан“. О „материјализму“ Америке. О њеним духовним интересовањима. „Откриће Америке“. Православље у Америци – непријатељства, раздори, интриге. О призивима да се говоре о Православљу. Православна Црква у САД. Саблазни раздора, театралности. О заштићености омладине.

Cambridge (Massachusetts. USA), 24 јануара 1958 г.

„И јесте и биће“.

Драги оче Софроније!

           Хвала на честиткама и опростите за касни одговор. У време распуста се обично накупи тако много „одложених послова“, да не успеваш да се снађеш.

           Веома ми је драго због пријатних критика о књизи. Нисам се решавао саветовати на рачун британских издавача, мада сам и мислио, да Faith Press или SPCK (и чак Moiukray), не би били лошији од Faber.


Књига о Старцу биће са љубављу прихваћена и на нашој «страни воде», међу православнима и англиканцима, па и другима. Америка уопште није тако «материјалистичка», како се то често чини многима у Европи, и не интересује се само за “business” и “atom danger”[1], него и «питањима Духа». Овде је широко поље за православну «мисију», или, тачније, за «оглашења», но, на жалост, православље, и посебно руско, не интересује се тиме, већ непријатељствима, сујетом и «народним поносом». Веома ми је драго, да сте Ви «открили» - у крајњој мери за себе – Енглеску, онакву, каква је она на самом делу. Ја сам дошао до овог открића пре 30 година и потом сам, у продужетку 10 година, систематски обилазио државу, држећи предавања и проповедајући. То «откриће» ме је у своје време «помирило» са животом, мада сам за њега добио пуно ружења, посебно у Паризу. Овде сам ја «открио Америку». Одмах после мог назначења за Харвард, позвали су ме да беседим о Православљу са разним студентским групама на универзитету: методисти, англиканци, лутерани. Недавно сам говорио на конгресу лутеранских пастора у једној англиканској цркви, где су ме поново позвали на Ash Wednesday[2], и чак сам отишао на један дан (тачније, вече), у Филаделфију за исту ту цркву. Предстоји ми још говорити у Congregationalists[3], отићи у Vaiwer College, близу Њујорка, итд. Прошле године, овдашње одељење hilrrseminary Movement (слично Студентској хрићанској федерацији у Европи), позвало ме је да одржим retreat[4], за студентску групу – око 40 људи – о Православљу (3 дана). Група се већином састојала из баптиста, конгрегационалиста и других „секташа“, али је била неуобичајено пажљива, интелигентна и духовно осетљива. Не можеш све рећи, а и моје је искуство, наравно, сувише уско и ограничено. Не треба заборављати, да је и Православна Црква у USA огромна, мада се то и прикрива раздорима и поделама, и, не у мањој мери, незаинтересованошћу, равнодушјем, формализмом итд. На жалост, и у „пастирству“ постоји скривена саблазан самољубља, театралности, која обара са пута, посебно младе, који су и поред тога лишени сваког руководства. Као резултат, омладина у нашој парохији је запуштена и ништа не зна. Иницијативу морају преузимати мирјани, посебно young adults[5], тј. они около 30 година и старији. Ја често водим разговоре са том групом, посебно у грчким парохијама, и недавно сам ишао за Piltsbury, Ра. У Бостону постоји велика студентска православна група и ускоро ће бити годишњи конгрес, где ћу служити Литургију на енглеском и читати key-address[6]. Мада имам парохију и храм, пастирских брига је довољано, и научној продуктивности и писању то увек не помаже. Опростите за брбљивост. Нека Вас чува Господ. Снажите се.

С љубављу у Христу и братским целивом увек Ваш Г. Флоровски

Извор: https://azbyka.ru/

[1] Атомска опасност

[2] Пепелна среда, Дан покајања – први дан Великог поста код католика и протестаната

[3] Конгрегационалисти, пуритани – поборници независности местних црквених конгрегација (парохија) од црквене јерархије, отцепљена грана Англиканске цркве

[4] Одвојени семинар

[5]Млађи пунолетници

[6] Обраћање, реч, официјално излагање

Са руског језика превео Игуман Петар (Драгојловић)
Православие.ру
 

 
 

Нема коментара:

Постави коментар