субота, 17. децембар 2016.

СТАРАЦ АВАКУМ – ГРК (умро 1875)

Отац Авакум је, колико се сећа, дошао на Свету Гору са петнаест година, негде око 1790. Монаштво није примао него је био чамџија, у почетку у Русику, а онда је прешао у Дионисијат, где је живео све до грчког устанка.


Када је већи део светогорских братстава журио да се склони од Турака, отишао је и отац Авакум у свој крај, на острво Скопелос, и ту сачекао да се времена смире. Тамо је примио постриг од руке каракалског игумана Николаја. Вративши се на Атон, прво је живео као бескућник, лутајући по разним местима, све док се на крају старци Новог скита нису сажалили и уделили му смештај близу гробнице у малој колиби, па се он од тада сматрао обезбеђеним, иако је живео у правој штали. Чудо је како је могао да живи у тако мрачној, хладној, и задимљеној келији, особито зими, јер је и лети морао да се греје на сунцу. Али, он је тврдио да му није хладно и да је увек огрејан. По свему судећи, осим његове одеће, која је била стара и танка као и он сам, одевао се и у подвижничку одежду трпљења.

Излазећи у сусрет његовој стварности, становници скита су му давали по мало хлеба, и он је оваквим сухоједењем био задовољан деценијама. – „Треба, говорио је, да се спремимо да станемо пред Господа. Овде ништа није потребно. Ако не данас, умрећу сутра и све ће остати. Вечност се не мења и за њу треба бити спреман.“ На питање о његовој убогој келији говорио је: – „мислио сам некада да уз помоћ добрих људи нађем за себе колибу, али сам се предомислио: шта ће ми то? Ускоро ћу умрети, а за то је овде згодно место!“

Старац Авакум је умро 1875. године када му је било око сто година.

Преузето из књиге: Атонски подвеижници 19. века

Нема коментара:

Постави коментар