СЛОВО О УМИЛЕЊУ И СУЗАМА 6

 

Догодило се да је Свети Силуан једном приликом упознао неког подвижника који је поседовао дар умилења и свакодневно изливао потоке суза, размишљајући о страдањима и распећу Господњем.

„Да ли је добро да се молимо за мртве”, упитао га је светитељ.

Подвижник је уздахнуо и одговорио: „Кад бих само био у могућности да сваку душу изведем из ада! Тада бих се успокојио и радовала би се душа моја”, рекао је и начинио покрет руком као да сакупља класје, а затим почео да јеца.

***

Мој незаборавни старац казивао ми је следеће: „У то време чинио сам прве кораке у свом монашком животу. Била ми је неопходна свакодневна подршка. Моја келија била је непосредно уз келију мог старца. Често се догађало да након вечерње службе старац нешто чита. Позивао ме сваки пут кад би наишао на неки одломак који би ми могао користити. Сећам се једног таквог случаја. Кад ме позвао, затекао сам га како чита. Мало сам стајао, а онда ми је рекао да седнем.

'Сад ћемо, дакле, читати један прекрасан одломак из житија Светог Андреја, Христа ради јуродивог. Светитељ овде описује како је видео Рај. Једне зимске ноћи, кад је био прекривен снегом, био је духовно узнесен из овог света и однет у област Светлости. У овом одломку светитељ настоји да људским речима опише оно што је неописиво, користећи овоземаљски живот да би нам створио слику оног будућег.'

Старац је толико био дирнут овим описом да је сваког тренутка прекидао читање, затварао књигу, накратко заћутао и истовремено обрисао сузе говорећи:

'Помисли, чедо моје, какве нас ствари очекују! Оно што око не виде и што ухо не чу и што у људско срце не дође...'”

***

Свети Силуан често се молио на следећи начин: „Господе, подари ми сузе да би моја душа даноноћно плакала због љубави према браћи!”

Извор: Старечник 

 #старечник, #starecnik,