уторак, 25. октобар 2016.

60 чињеница о посљедњем Руском цару, Николају II Романову и његовој власти


  1. Император сверуски, краљ Пољске и велики књаз Финске, Николај II Александрович Романов (син Александра III Романова и Марије Фјодоровне) направио је по сили, моћи и процвату највећу Империју на свету, којој није било равне ни до, а ни после њега.

    2. Цар је био дубоко религиозан човек и одлично је познавао огроман опус духовне литературе.

    3. За његове владавине Руска Православна Црква била је највећа, најбогатија и најснажнија црква на свету. Током 1913. у Руској Империји било је 67.000 цркава и 1.000 манастира, распрострањених по читавој територији Царевине. Руска Црква имала је огроман утицај и у Светој Земљи, а била је покровитељ Православним Хришћанима не само у Европи, већ и у Азији и Африци.

    4. Николај II није одбио ниједна молбу за помиловање, која је до њега стигла. За све време његове владавине извршено је мање смртних казни, него што су у СССР-у вршене дневно (дословно до Стаљинове смрти).

    5. Цар је савршено говорио и писао пет страних језика.

    6. Николај II је имао и одлично формално високошколско образовање (завршио је и високу војну школу и правни факултет).

    7. Био је Цар који се од свих својих претходника највише бавио спортом. Од детињства је тренирао гимнастику, весла је на кајаку, брзо је ходао десетине километара и волео коњске трке на којима је и сам учествовао. Био је одличан пливач и љубитељ билијара. Играо је и тенис, а зими је, са великим уживањем играо руски хокеј.

    8. Цар је одслужио војни рок и за живота је доспео до чина пуковника. Када су га генерали и фелдмаршали наговарали да додели себи бар генералски чин, одговарао би им: „Ви се, господо, о мом чину не брините, већ размишљајте о својој каријери…

    9. Цар је лично, на себи тестирао нови систем наоружања и опреме пешадије, марширајући под пуном спремом 40 врста (1. врста = 1.066,7 метара). С обзиром да је био изузетно задовољан квалитетом нове опреме, осим Министру Двора и Комаданту Двора, о том подухвату ни речи није рекао.

    10. По личном указу Цара, служба у армији је скраћена на 2 године, а у морнарици на 5 година (данас се тај период чини дугим, али је у то време, у Русији, војни рок трајао знатно дуже).

    11. У Царској Породици су одећа и обућа прелазили са старије на млађу децу. Сам Цар је био толико скроман, да је до последњег дана носио своја „свадбена“ одела.

    12. Средства из „Лондонске банке“, која је наследио од оца (тадашња 4 милиона златних рубаља – замислите само њихов данашњи еквивалент) без остатка је потрошио у добротворне сврхе.

    13. За његове владавине, број државних и административних чиновника је током 1913. на 100.000 становника износио 163. После мање од сто година живота без Цара (и поред тога што се данас у раду државне администрације користе савремена електронска помагала и рачунари), број чиновника у РФ, током 2010. износио је 1.153 (њихов број у СССР-у био је још већи).

    14. У Тобољску, у притвору, царска породица ни један једини дан није била беспослена. Цар је самоиницијативно цепао дрва, чистио снег, бринуо се о врту. Видевши све то, заверенички стражар, сељак, је рекао: „Кад би му дали парче земље, он би себи Русију својим рукама натраг зарадио“.

    15. Када су завереници Цару спремали лажну оптужбу за издају, неко од њих је предложио да се одштампа и лична преписка Цара Николаја и његове супруге Царице Александре Фјодоровне, на шта је добио одговор: „Не смемо то ни случајно, јер народ би их одмах прогласио за свеце“.

    16. За трагедију на Хординци, Цар није имао ни трунке кривице. Када је сазнао шта се догодило, одмах је породицама погинулих, као и пострадалима пружио велику материјалну и моралну помоћ и утеху. Револуционари су 1905. први запуцали на војнике. Међу њима, погинулих је било 130, а не 5.000 како је лагао русофоб и богоборац Лењин. Онима који су у унакрсној ватри били рањени, одмах је пружена хитна медицинска помоћ, а сви пострадали били су превезени у болницу. Цар се тога дана уопште није налазио у граду и појма није имао о ономе шта се десило. Када је сазнао за трагедију, одмах је породицама погинулих, као и пострадалима пружио помоћ. Из личних средстава породицама пострадалих, као и рањенима је исплатио компензацију од по 50.000 рубаља (за то време огроман новац). Од 1905. до 1907. Русија је спашена и еволуција угушена уз минималне жртве, само захваљујући тврдој вољи Цара.



   17. За 20 година владавине Императора Николаја II Александровича Романова, број становника Русије повећан је за око 40% (приближно 50 милиона становника). Природни прираштај је премашио 3 милиона новорођених годишње, што је био одраз општег друштвеног благостања и напретка. Број становника Руске Царевине у 1897. износио је 126.586.600, а већ 1913. био је (без Финске) 175.137.800.

    18. Цар Николај II створио је једну од најјачих армија на свету, која се веома брзо развијала. У то време, најбоља на свету била је руска пушка „Мосина“, а Руска Империја је 1910. дорадила и масовно производила једно од најбољих у свету аутоматских оружја типа „Максим“ (калибра 7,62 мм), као и за њега, најбоље метке на свету.

    19. На молбу САД-а, Царска Русија је 1914. као војну помоћ послала Американцима 2.000 руских инжињера, ради формирања америчке тешке војне индустрије.

    20. Руско ратно ваздухопловство оформљено је тек 1910. и убрзо је имало 263 авиона, чиме је постало највеће ратно ваздухопловство на свету. До јесени 1917. број авиона је порастао на чак 700 (што није поседовала ниједна савезничка или противничка страна).

    21. Ратна Морнарица Цара Николаја II, била је 1917. једна од најјачих и највећих на свету. Поседовала је најбрже, најмодерније опремљене и наоружане, најефикасније разараче на свету, као и многе друге бојне бродове, од којих су се као најбољи на свету показали и миноловци, а који су примењивали најбољу технику и тактику минирања и разминиравања.

    22. Током Првог светског рата, Цар је са сином често одлазио у прве борбене редове, исказујући верност и љубав Русији, својој војсци и народу, за које се није плашио ни да погине. Показао је да се смрти не боји. У најтежа времена за руску армију, лично је преузео команду како непријатељ не би освојио ни педаљ руске земље. Војска Николаја II Романова није пустила Виљемову војску даље од Галиције (данас делови западне Украјине и западне Белорусије), а објективни војни аналитичари и историчари, на основу постигнутих победа руске војске и данас тврде, да није било бољшевчке издаје и крвавог грађанског рата, Русија би поразивши Немачку, веома брзо променила ток Првог светског рата и извојевала пуну победу. По Царевом указу и старању, према заробљеницима се односило као према страдалницима. Сачувани су им чинови, награде и новчана примања. Рок у заточеништву убрајао се у стаж службе. Током рата, од 2.417.000 затробљеника, умрло је не више од 5%.

    23. Број мобилисаних војних обвезника, узраста од 15 до 49 година, у Русији је, у односу на све остале земље учеснице Првог светског рата био најмањи и износио је 39% војно способних мушкараца, док је у Енглеској тај број био 50%, Италији 72%, Аустроугарској 74%, Француској 79%, Немачкој 81% итд. Губици Русије на 1.000 становника били су такође најмањи и износили су 11 људи, док је Енглеска изгубила 16, Аустроугарска 18, Немачка 31. а Француска 34 човека. Такође, само Русија није имала проблем са производњом ради снабдевања армије и цивилног становништва. Немачки „војнички хлеб“, за Русе незамисливог састава (направљен „од свега и свачега“), у Русији би био даван свињама (Русима није падало напамет ни да га пробају).

    24. Захваљујући новчаној реформи из 1897. Руска Царска Рубља је имала пуно златно покриће. Тим поводом, гроф С.Ј. Вите је рекао: „Русија је захваљујући златним резервама дужна само Императору Николају II“.

    25. Златне резерве Царевине, за време владавине Цара Николаја II биле сунајвеће на свету. Руска златна рубља била је најсигурнија валута и најчешће међународно средство обрачуна и плаћања.

    26. У Царској Русији Цара Николаја II нису постојали никакви проблеми са инфлацијом и незапосленошћу, пошто практично није било ни једне, ни друге.

    27. Цене производа у Царевини биле су међу најнижим у свету. Исто је важило и за порезе.

    28. За владавине Николаја II, увећање буџета Руске Царевине било је веће од 3 пута (више од 300%).

    29. Појединачни улози грађана (лична штедња), у државним банкама Русије, су током његове владавине порасли са 300 милиона златних рубаља (колико је износила 1894.) на 2. милијарде рубаља у 1913.


     30. Банка „Државне комисије за резерве“, давала је сељацима позамашне кредите (без враћања на одређени временски рок – данас познато као „грејс период“, а тада то нико на свету није практиковао). Према правима својине и аренде, у 1914. сељацима је у азијатској Русији и Сибиру припадало 100% ораница, а у европском делу Русије 90%. У Сибиру су били формирани државни магацини пољопривредне опреме који су сељаке снабдевали свом потребном механизацијом.

    31. Пореза је у Русији током 1913. био 2 пута мањи него у Француској и Немачкој, а 4 пута мањи него у Енглеској, па се становништво стабилно и брзо богатило. Плате руских радника биле су веће од плата свих европских радника, а у свету су биле мање само од плата америчких радника.

    32. Од јуна 1903. предузетници у Русији били су у обавези да исплате надокнаде и пензије повређеним радницима или њиховим породицама у висини 50-66% плате. Током 1906. формирају се раднички синдикати, а законом од 23. јула 1912. уведено је обавезно осигурање радника од болести и несрећних случајева.

    33. Закон о обавезном социјалном осигурању у Царској Русији је био усвојен пре свих сличних закона у европским државама и САД-у.

    34. Руски „Закон о раду“ био је за то време најсавршенији и најлибералнији на свету. Тим поводом председник САД-а, Виљем Тафт, је рекао: „Ваш Цар је направио тако савршено радно законодавство, каквим не може да се похвали ниједна демократска земља“.

    35. За све држављане Царевине, уведена је 1898. бесплатна медицинска помоћ. Пацијента, као што је то данас случај, нико не би, услед недостатка новца за лечење и медикаменте, избацио из амбуланте или болнице, већ би му после детаљног прегледа потанко било објашњено шта је потребно за наставак лечења. Швајцарац Ф .Ерисман је поводом тога изјавио: „Медицинска организација састављена од стране изборних органа локалне руске самоуправе, била је највеће достигнуће наше епохе у области социјалне медицине, пошто је вршила бесплатну медицинску помоћ, доступну свакоме и имала је још и дубоко васпитно занчење“. По броју лекара Русија се за време Цара налазила на другом месту у Европи и на трећем месту у свету.

    36. По читавој Империји, убрзаним темпом, грађени су дечији вртићи и домови, породилишта, као и прихватилишта за бескућнике.

    37. Обавезно основно образовање у Царској Русији уведено је 1908. До 1916. број писмених износио је 85% укупног броја становника. Пред Први светски рат у Русији је већ постојало 100 универзитета са 150.000 студената. Према укупном броју високошколских установа Руска Империја је треће место у свету делила са Великом Британијом. Финансирање образовања је током 20 година порасло са 25 милиона рубаља, на 161 милион рубаља. Тој цифри посебно треба додати (дакле, у њу нису урачуната) и средства за финансирање сеоских школа, за које су расходи порасли са 70 милиона рубаља (током 1894.) на 300 милиона (у 1913.). Укупан буџет предвиђен за свенародно просветитељство порастао је за 628%(!!!). Број ученика у средњим образовним установама је порастао са 224.000 на 700.000. Број студената се током 20 година удвостручио, док је број ученика порастао са 3 на 6 милиона. У Русији је 1913. било 130.000 школа. Пред бољшевичку „револуцију“, примењен је „Закон о бесплатном образовању“, који је подразумевао не само бесплатну наставу и уџбенике, већ и бесплатни смештај, одећу и исхрану ученика. Све семинарије су у потпуности биле финансиране од стране државе.

    38. Индустрија се по тадашњим (а и садашњим како руским тако и свим светским) стандардима развијала у историји цивилизације незапамћеном брзином. Од 1890. до 1913. БДП је порастао 4 пута (400%). Експлоатација каменог угља је за 20 година повећана 5 пута (500%), руде гвожђа 4 пута (400%), а производња челика и мангана повећана је 5 пута (500%). Инвестициони капитал уложен у производна средства фабрика машинске индустрије је од 1911. до 1914. повећан за 80%. За 20 година, двоструко (200%) је повећан број и дужина железничких пруга, а исто важи и за мрежу телеграфа. И поред тога што је Царска Русија већ поседовала највећу на свету трговачки речну флотилу, она је удвостручена (повећана је за 200%). Убрзано се развијала и механизација индустрије. Експлоатација сирове нафте је у САД-у током 1901. била 9.920.000 тона, док је у Русији, у исто време, она износила 12.120.000 тона. По одговарајућим међународним показатељима, у периоду од 1908. до 1913. раст индустријске производње у Царској Русији премашио је САД, Енглеску и Немачку, које су до тада сматране „недостижним“ индустријским гигантима. Као резултат делатности Цара, руска држава је економски (а и на сваки други начин) постала изузетно снажна. У периоду светске економске кризе 1911. године, Русија се, насупрот осталим индустријски и економски развијеним земљама, налазила у периоду високог и стабилног развоја.

    39. За време Цара Николаја II Романова, темпо и обим изградње железницау Русији били су једни су од највећих у свету (СССР им се није ни примакао).

    40. За време Цара Николаја, изграђена је и „Велика сибирска магистрала“.

    41. Сирова нафта се током владавине Цара Николаја II није смела извозити, а средства добијена њеном експлоатацијом, прерадом и продајом на домаћем тржишту, одлазила су на развој и унапређење домаће производње.

    42. Царска Русија у бројкама и статистици тог времена:

    - темпо раста свих области производње – 1. место у свету;
    - ниво концентрације производње – 1. место у свету;
    - једна од највећих извозница у свету, производа текстилне индустрије;
    - једна од највећих произвођача у свету, производа у областима обојене и црне металургије;
    - једна од највећих произвођача у свету, производа у области машинске индустрије;
    - једна од највећих произвођача и корисника угља у свету.

    43. Раст производње житарица, у Царској Русији тог времена, повећан је 2 пута (за 200%), док је уједно принос по јединици земљишне површине повећан више од 1,5 пута (за 150%).

    44. У области пољопривредне производње Царска Русија тог времена, у свету је била и највећи извозник житарица, лана, јаја, млека, уља, меса, шећера и др. Принос житарица је тада за 1/3 био већи од укупног приноса Аргентине, САД-а и Канаде заједно (тек 2016. РФ је захваљујући В. В. Путину успела да поврати 1. место у свету по производњи и извозу житарица).



    45. Укупан број грла крупне, рогате стоке, у Царској Русији је за време владавине Цара Николаја II порастао за 60%, тако да је у Русија заузимала 1. место у свету по производњи и броју коња, крупне, рогате стоке, оваца и једно од првих места у односу на број коза и свиња.

    46. За владавине Цара Николаја II руски патриотизам представљао је најмоћнију покретачку и политичку снагу државе. Чврсто је и непоколебљиво бранио интересе Русије, где год су се они сусретали са непријатељем. Постојао је велики број организација и патриотских покрета (од „Савеза Руског Народа“ и „Сверуског Националног Савеза“, до разних других месних организација), који су широком мрежом покривале територију читаве Царевине. У њима је сваки руски човек могао да без бојазни дође и изнесе своју невољу и уколико је угрожен, затражи и добије помоћ и заштиту.

    47. Неретко без испаљеног метка (најчешће уз сагласност народа који их је насељавао) Царској Русији су присаједињене (или постале протекторатом) многе територије, попут: Северне Манџурије, Тјанцзина, Северног Ирана, Урјанхајског краја, Галиције, Лавовске, Перемишљске, Тернопољске и Черновицке губернија, Западне Јерменије итд. У исто време у Царевину бивају укључени и ненасељене територије попут остатка Сибира, Казахстана и Далеког Истока.

    48. Међународни Суд у Хагу изум је Николаја II Романова (тај суд никако не треба га мешати са бесрамним тзв. „међународним хашким трубуналом“).

    49. Таква слобода штампе, критике и писане речи, у Русији није постојала ни до, а ни после владавине Цара Николаја II.

    50. Цар Николај II Александрович Романов се никаданије налазио под утицајем било које интерсне групе или слоја становништва. Радио је само у интересу свог народа, коме је подредио све остале интересе. Економске реформе (као и ону везано за производњу, стандардизацију, стављање у промет и употребу алкохола), извршио је лично Цар, понекад упркос негативном ставу Думе, која се неретко налазила под утицајем многих интересних група. Аутор свих поменутих реформи био је Цар, насупрот лажима, које су о њему, деценијама, руском народу пласирали бољшевици. За време Цар Николаја употреба алкохола по глави становника, била је једна од најнижих у свету (од Руса, у Европи су мање пили само Норвежани).

    51. Број психијатријских болесника, 1913. је на 100.000 становника износио свега 187. После 100 година живота без Цара, у Русији 2010. тај број износи 5.598 (за мање од 100 година, повећан је за 2.993,6% !!!).

    52. Број самоубиства на 100.000 становника је 1912. у Царској Русији Николаја II износио 4,4. После 100 година живота без Цара, у Русији 2009. тај број износи 29 (за мање од 100 година, повећан је за 659% !!!).

    53. Број почињених кривичних дела у Русији Цара Николаја II, био је вишеструко мањи од оних у САД-у и земљама Западне Европе. Такође, број затвореника је био много мањи него у СССР-у или РФ (током 1908. на 100.000 становника било је 56 затвореника; током 1940. било их је 1.214. током 1949. било је 1.537, а у 2011. било је 555).

    54. На међународном скупу криминолога, одржаном 1913. у Швајцарској, руска истражна полиција била је с разлогом проглашена за најбољу на свету (на основу поређења броја почињених и успешно решених кривичних дела).

    55. За време Цара Николаја дешава се велики процват руске филозофије и науке. Захваљујући солидној научној основи у Русији Цара Николаја (а и дуго након њега) дешавају се проналасци у многим областима, а које запад копира, деценијама их потом приписујући себи, попут: бежичног телеграфа, прве кинохронике, аутоматске пушке, авиона, хелихоптера и јуришних бомбардера, падобрана, савремених подморница, трамваја, хидроцентрала, електричних плугова, радиа, катодне цеви, телевизије и телевизора, електронског микроскопа, противпожарног апарата, икс-зрака, астрономског сата, електромагнетног сеизмографа, електомобила, електричног омнибуса, подводног мино-полагача, брода способног да савлађује арктички лед, хидроавиона, фотографија у боји високог квалитета, а основана је и наука сеизмологија. У Царској Русији су пронађени и аутомобил, мотоцикл, двоспратни железнички вагон, дирижабл итд. Аутомобилска индустрија била је на нивоу немачке, а ваздухопловна на нивоу америчке, док је Царска Русија имала један од најбољих на свету паровозова. Серија аутомобила „Русо-Балт“ која се пуштена у промет 1909. била је у светском врху, како по дизајну, тако по карактеристикама. Одликовакла се поузданошћу и истрајношћу, што је потврђено успесима у релију и тркама на дуге стазе у Монте-Карлу и Сан-Себастијану. Моторе за немачку фирму „Дајмлер“ направио је руски инжењер Борис Луцкој, а 1906. у тркачки Мерцедес 120ПС био је уграђен шестоцилиндрични мотор, кога је такође осмислио Луцкој.

    56. За време Цара Николаја, десио се до тада невиђен процват руске културе (тако велики успон литературе, сликарства, музике, архитектуре и многих других уметности, никада није био забележен ни у једној земљи на свету). Познати француски писац и литерарни критичар Пол Валери назвао је руску културу с почетка ХХ века: „…једним од светских чуда…“.

    57. Двоје од пет оснивача Холивуда, дошли су из Царске Русије.

    58. Познати парфем „Шанел 5“ (Chanel № 5) није измислила Коко Шанел (иако га је свету продала), већ емигрант из Царске Русије, парфимериста Веригин.

    59. Све наведено, било је у Царској Русији Николаја II Романова постигнуто без терора, кулачења сељака, оснивања хиљада ропских и концентрационих логора и десетина милиона уништених руских људи и судбина њихових породица.

    60. Руског престола се Цар Николај II никада није одрекао. То је измислио део заведеног народа и такозвана елита, која се одрекла Бога и Божијег Помазаника. Организована је колосална издаја о којој је Цар написао: „Около је издаја и кукавичлук, превара!“.

На самом крају, над Светим Руским Царем Николајем II Романовим, који као и остали чланови његове најуже породице, није желео да напусти Отаџбину (иако су лако могли да оду из земље) извршено је ритуално убиство. Заговорници лажи о одрицања од престола саставили су о томе и лажни манифест. У архивима РФ не постоји ниједан докуменат који потврђује истинитост тог мита. Постоји само „Царева изјава о одрицању“, потписана оловком. Никада раније, Николај II Романов није било који лични или службени документ потписао оловком. Услед низа нелогичности, обављено је и детаљно научно испитивање са графолошком анализаом потписа. На основу непобитно утврђених и изнетих научних доказа и чињеница, закључено је да су и потпис и документ, за који су бољшевици тврдили да припадају Цару Николају II Романову – лажни.

Са руског: Душка Здравковић
Приредио: Ладо Шујица

Извор: Православна породица/slavyanskaya-kultura.ru/Митрополија црногорско-приморска
 

 

Нема коментара:

Постави коментар