Свети мученик Луп

Свети Луп живљаше у време цара Аврелијана и бејаше роб у неког господара, али слободан у Христу Господу, у кога он верова. Испунивши се божанске ревности, свети Луп разби бездахне јелинске идоле, а друге побаца у дубину морску. Видевши то, незнабожни идолопоклоници се страховито разјарише, па са исуканим мачевима полетеше на Лупа да га на комаде исеку, али се избезумише и стадоше један другога сећи. Међутим свети Луп, стојећи усред њих, проповедаше им реч Божију, пун вере, мудрости и благодати Божије. И поред свих напора, незнабошци га не могаху ухватити, јер их спречаваше сила Христова, која им чак не допушташе ни да се приближе мученику Христовом. Стога незнабошци, стојећи издалека, затегоше лукове своје и почеше пуштати стреле на светитеља, но уместо мученика они стрелама рањаваху један другога; Међутим свети Луп, стојећи између њих као нишан за стрељање, не само не би устрељен него ни рањен. А пошто мученик Христов још не беше крштен и жуђаше за светим крштењем, то да не би некрштен умро од руку мучитеља, он се помоли Богу о томе, и одмах се с неба изли вода на њега. На тај начин свети мученик Христов прими свише божанствено крштење, док то сви незнабошци посматраху и чуђаху се.

После тога свети Луп добровољно предаде себе, као безазлено јагње, на заклање у руке незнабошцима, а они га одведоше к игемону. Игемон најпре покуша да ласкама наговори верног слугу Христовог да одступи од Господа свога и да се поклони идолима. Али пошто не успе да саблазни светитеља, игемон нареди да мученика непоштедно бију моткама. После тога игемон стављаше светитеља на разне љуте муке, па пошто ни на тај начин не могаше савладати непобедивог војника Христовог, он га осуди на посечење мачем.

И тако свети мученик Луп, приклонивши под мач главу своју, положи душу своју за Христа, Господа свог, и би од верних чесно сахрањен. Од гроба пак његовог даваху се исцељења од свих недуга и болести, светим молитвама његовим а благодаћу Гоепода нашег Исуса Христа.