Празник изношења Часног крста Господњег првога августа
установљен је у Грчкој од цариградског патријарха Луке за владе цара Мануила, а
у Русији - од митрополита кијевског Константина и епископа ростовског Нестора
за владе великог кнеза Андреја Јурјевича. Овај празник би установљен са
следећег разлога. Цару Мануилу и кнезу Андреју, који се нахођаху у међусобном
миру и братској љубави, догоди се да у један исти дан крену у рат: Мануил из
Цариграда на Сарацене, а Андреј из Ростова на Бугаре. Јер у то време велики
кнез Андреј живљаше у Ростову, а Бугарима (= Волгари) се називаху незнабошци
који живљаху на доњем току Волге, од чега и добише своје име Волгари. И Господ
Бог дарова обојици потпуну победу над непријатељима: грчки цар победи Сарацене,
а руски кнез победи Бугаре и покори их себи, начинивши их вазалима своје
државе.
Велики кнез Андреј имађаше овакав обичај: када је одлазио у
рат, носио је са собом чесну икону Пресвете Богородицо која је држала на рукама
Предвечног Младенца, и Часни Крст Господњи који су усред војске носили два
свештеника, обучени у свештене одежде. Пред само пак ступање у битку он је
узносио Христу Богу и Пречистој Богомајци усрдне сузне молитве и причешћивао се
Божанским Тајнама Тела и Крви Христове. Овим непобедивим оружјем он се наоружаваше
више неголи мачевима и копљима, и већма се надаше у помоћ Вишњега неголи у
храброст и бројност своје војске, знајући добро Давидову изреку: Не мари Господ
за силу коњску, нити Му је стало до брзине ногу људских. Мили су Господу они
који га се боје и који се уздају у милост Његову (Пс. 146, 10-11). Поред тога
благоверни кнез и војску своју побуђиваше на молитве, једно - примером својих
побожних молитава, а друто - наређењем, те се сви, павши на колена, са сузама
мољаху пред иконом Пресвете Богородице и Часним Крстом Христовим. Гледајући на
икону, велики кнез овако говораше у својој молитви: О, Владичице, која си
Христа Бога нашег родила, неће пропасти који год се нада у Тебе; а ја, слуга
Твој, по милости Божјој, имам Тебе као бедем и заштиту, и Крст Сина Твог, као с
обе стране оштар мач против непријатеља. Стога умоли Спаситеља света кога на
рукама држиш, да сила крсна буде као огањ који спаљује непријатеља, који хоће
рат с нама, и нека нам Твоје свемоћно посредовање помогне и победи наше
непријатеље.
После усрдне молитве сви би целивали свету икону и часни
Крст и неустрашиво ишли на непријатеља: и Господ им помагаше крсном силом, и
Пречиста Богородица им помагаше својим посредовањем за њих пред Богом. Стално
се држећи таквог обичаја, велики кнез га не изневери ни пред битку са Бугарима:
он крену имајући испред војске Крст Господњи, као цар Константин Велики у старо
време. Изишавши на бојно поље, они се бише са Бугарима, и победивши их натераше
их у бекство, и гонећи их узеше им пет градова, међу којима и град Брјахимов на
реци Ками. А када се после битке са незнабошцима вратише у свој логор они
видеше где од иконе Пресвете Богомајке са Богомладенцем Христом излазе
пресветли зраци, као огњени, и обасјавају сву војску. То би у први дан месеца
августа. Овај чудесни призор још више побуди у великом кнезу храброст и наду, и
он поново окрену своју војску у потеру за Бугарима: попали многе градове огњем
и опустоши сву земљу, а на преостале градове наложи данак, па се у тријумфу
врати дома.
Тако исто и грчки цар Мануил, изишавши са својом војском
против Сарацена, тог истог дана виде слично чудо: од иконе Пресвете Богородице
са Спаситељем, која се заједно са часним Крстом налажаше усред његове војске,
излажаху огњени зраци који обасјавају сву војску. И тог дана он победи
Сарацене.
Цар и кнез, одајући хвалу Богу, известише један другог о
одржаним помоћу Божјом победама над непријатељима и о чудесном сијању што је
излазило од иконе Спаситељеве. И пошто се договорише са најстаријим епископима
својим, они, у знак благодарности Христу Спаситељу и Пречистој Богоматери,
установише празник у први дан августа. А у спомен крсне силе, којом наоружани
победише непријатеље, они наредише да се из светог олтара износи часни Крст на
средину цркве, да му се сви хришћани поклањају и с љубављу га целивају, славећи
распетог на крсту Христа Господа. Осим тога архијереји наредише да се тога дана
врши и освећење воде. И овај празник би назван Изношење Часнога Крста, јер се
часни Крст заједно са другим светим иконама свечано износи на реке, студенце и
изворе. Стога празнујмо, браћо, славећи и благодарећи свемилостивог Бога и
Спаса нашег Исуса Христа и Пречисту Матер Његову, Владичицу нашу Богородицу, и
побожно почитујући часни Крст Господњи. Али празнујмо с побожношћу и
богоугодно, живећи међу собом у миру и љубави, творећи милостињу сиромасима,
клонећи се свакога греха и боравећи у страху Божјем, да бисмо се, угодивши
нашем Творцу и Господу, удостојили вечног празновања са свима светима после
онога дана у који ће се јавити на небу знак Сина Човечјега - часни Крст Христов
(Мт. 21, 30), идући испред Судије живих и мртвих који долази са силом и славом
великом, и обасјати све праведнике светлим и радост изазивајућим лучама. А по
завршетку Суда часни Крст ће кренути испред свих врста светих, предводећи их у
Царство Небеско; и блаженствоваће сви свети, радујући се у бесконачне векове.
Молитвама Пречисте Дјеве Богородице нека свемилостиви Спас наш Христос придружи
њима и нас грешне. Амин.
Извор: СПЦ
#часникрст, #крст, #casnikrst, #krst,
Нема коментара:
Постави коментар